Zabašurivanje nerada

Ležernost kojom se umanjuje činjenica da smo privremeno ostali bez prava glasa u Parlamentarnoj skupštini saveta Evrope zbog nedovoljne zastupljenosti žena u našoj delegaciji mora da zabrine svakog dobronamernog građanina. Zašto? Ne samo zato što ne primenjujemo pravila o rodnoj ravnopravnosti evropske institucije čiji smo član već i zato što kršimo sopstvene zakone.

Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, juče je upozorila da je naša skupštinska delegacija, nezavisno od novog pravila PSSE, bila dužna da ima najmanje dve žene. Naše parlamentarce na to obavezuje i Zakon o ravnopravnosti polova koji su sami izglasali 2009. godine.

U tom propisu izričito je određeno da delegaciju koja predstavlja državu Srbiju mora obavezno da čini „najmanje 30 odsto lica manje zastupljenog pola”.

Opasno je kada se skupština pretvori u „glasačku mašinu” koja samo liferuje proevropske zakone kojih se sama ne pridržava. Ali kao što izgleda da naši poslanici nemaju vremena da čitaju zakone, tako i članovi naše delegacije nisu u toku sa promenama u PSSE.

Nema sumnje da neko nije radio svoj posao kako treba, a za koji ga plaćaju poreski obveznici. Ne može biti opravdanje ni to što su naši poslanici zbog štednje propustili da otputuju u novembru u Strazbur. Elementarno je da ukoliko ne prisustvujete nekom forumu čiji ste član da se informišete šta je na njemu usvojeno. Mogao je neko da okrene telefonom Parlamentarnu skupštinu ili da otvori internet stranicu ove institucije. Zato izgovor kako je pismo predsednika PSSE u kojem nas podsećaju da u delegaciji mora biti jedna žena stiglo tek 10. januara kada je redovno jesenje zasedanje Narodne skupštine bilo završeno, samo je dokaz da je neko duže od jednog meseca propustio da se obavesti o radu Saveta Evrope koji nam je onoliko važan i značajan.

Neprijatnu situaciju, u kojoj se srpska delegacija u PSSE našla u društvu San Marina i Crne Gore, samo delimično olakšava činjenica što odluka o suspenziji prava glasa važi tek od aprila. Nema sumnje da će naša skupština do tada korigovati sastav parlamentarne delegacije.

Ali šta bi bilo da je u sredu uveče prošao amandman koji traži da suspenzija stupi odmah na snagu. Ili da su na samom početku zasedanja PSSE našoj delegaciji uskratili akreditacije zbog ovog proceduralnog propusta. Kakva bi to tek bruka bila da nismo učestvovali u raspravi i u usvajanju rezolucije Dika Martija.

Srećom, moguća šteta je izbegnuta. Ali da nam se ista priča ne bi ponovila, ovo upozorenje treba shvatiti dramatično ozbiljno. Inače će se nama o glavu obiti pokušaj da se problem reši tvrdnjom da su mediji naduvali slučaj. Ta tvrdnja će nas samo podsetiti na odgovor novinarima ministra policije Dragana Jočića. Kada su ga 2004. godine pitali da li je tačno da je kao klinac obio trafiku, on je odgovorio: „Hilandar gori, a vi me pitate o trafici”.