Tajni let za Šangaj

Svi su znali kada je trebalo visokoobogaćeni uranijum da bude tajno prevezen iz Srbije u Rusiju. Istrčao se ministar pred poslanicima.

Ali nije baš uvek tako. Poverljiva naučna pošta odaslata je avionom krajem juna prošle godine u Kinu a da to niko nije saznao, ni obelodanio. Šta je to, dakle, moralo s najvećim oprezom da se čuva od radoznalih ušiju i očiju?

„Politika” je pre šest godina prva upozorila na iznenađujuću činjenicu da među 500 odabranih svetskih univerziteta (Academic Ranking of World Universities) nema nijednog iz naše zemlje! Od najbližih visokoškolskih ustanova jedino se pojavio Segedin. Šta to, u stvari, znači?

Kada čitate i slušate ovdašnje zvaničnike i predavače, steći ćete pogrešan utisak da je naše visoko školstvo u samom evropskom i svetskom vrhu. Harvard i Stenford u SAD, Oksford i Kembridž u Velikoj Britaniji, Sorbona u Francuskoj i, kao da se podrazumeva, odmah neki srpski univerzitet. Niko se nikada nije zapitao na osnovu kojih merila su izricane takve samohvale.

Krajem 2005. godine obelodanjeni su nalazi istraživanja u kojem su razvrstane visokoškolske ustanove u svetu. Među 500 sa svih kontinenata nije bilo nijedne – sa našeg područja.

Istraživači sa Šangajskog univerziteta (Kina) od 2003. svake godine sastavljaju ovakve liste, uzimajući u obzir najstrože naučne zahteve prema kojima sameravaju nečiji učinak: kvalitet obrazovanja, vrednost fakulteta, naučni doprinos i veličinu ustanove. Kvalitet obrazovanja se potkrepljuje brojem svršenih visokoškolaca nobelovaca (fizika, hemija, medicina i ekonomija) i nosilaca najvišeg odličja za matematiku. Vrednost fakulteta se iskazuje zbirom jednih i drugih i listom najpominjanijih (citati) naučnika u 21 istraživačkoj oblasti. Naučni doprinos se meri ukupnim skorom objavljenih članaka u „Sajensu” i „Nejčeru” i u vodećim časopisima koji se citiraju. A u veličinu ustanove ulazi srazmera između prethodnih pet činilaca i zbir zaposlenih s punim radnim vremenom.

Kada se sve to zbroji, ispostavi se da i dalje ubedljivo prednjače SAD.

U međuvremenu se malo toga promenilo u svetskim razmerama, a iz Srbije je, dakle, prošle godine odaslata tajanstvena pošiljka na adresu pomenutog Šangajskog univerziteta. Kakvi su to podaci prosleđeni kineskim istraživačima?

Beogradski univerzitet se lane upustio u jedinstven poduhvat u nas da u sledeće dve ili više godina dospe na spisak 500 najboljih visokoškolskih ustanova iz celog sveta. Elem, uz podrobno obrazloženje prosleđen je predlog, potkrepljen traženim pokazateljima, da se najstarija visokoškolska ustanova kod nas uvrsti na čuvenu šangajsku listu.

Iz priloženih podataka očigledno je, naime, da je 2010. zavredeo da se nađe na lestvici od 401. do 500. mesta. Kao dokaz navedeno je da se u bodovima izjednačio s dva kineska – Univerzitetom Vuhan i Univerzitetom Kjung Hi – naročito u tri kategorije (sve tri podrazumevaju skor u vrhunskim naučnim časopisima koji se najčešće citiraju).

Iz dalekog kineskog metropolisa stigao je štur i nemušt odgovor da još nisu u stanju da ga upišu na znameniti spisak, uprkos višekratnom nastojanju iz Srbije da se objasni zašto je Beogradski univerzitet izostavljen. I tačka. Nijedne reči da li (ni)su pošiljaoci bili u pravu, a izostalo je objašnjenje zašto Beograd nije mogao da se izjednači s dva rečena kineska grada.

Ali bitka za Šangaj se nastavlja, Srbija ne sme da klone duhom. Zašto?

Zato što sveopšti (društveni) boljitak nije ostvarljiv bez visokog vrednovanja znanja i obrazovanja, u Evropu (i svet) jedino mogu da nas uvedu visokoobrazovani i tehnološki opismenjeni ljudi. U protivnom, nastaviće se „odliv mozgova” koji ne jenjava.

Uzalud političari iz dana u dan najavljuju „čarobne prečice” kojima će ubrzati naš korak u budućnost. Kako li se od tolikih obećanja već nisu umorili?