Pravo slabijeg

Generalni sekretar NATO-a boravio je juče u Beogradu. Jap de hop Shefer razgovarao je sa premijerom Koštunicom. I svako je rekao svoje. Srpski premijer je temeljno osporio mandat Martija Ahtisarija. Njegov posao, kaže Koštunica, nije bio otvaranje državnog pitanja Srbije nego kompromisno rešenje za budući status Kosova i Metohije.
Koštunica je objasnio srpsku platformu za razgovore u Beču. Tamo su rezolutno odbačeni svi Ahtisarijevi predlozi koji negiraju integritet države Srbije. A negiraju je svi, ili skoro svi.

Gensek NATO-a je, s svoje strane, kazao da NATO podržava proces koji vodi Marti Ahtisari.

Tako su važni razgovori nastavljeni u senci velikih protivrečnosti. Srbija ne može da pristane na Ahtisarijeve političke projekcije. Taj čovek se, međutim, ne obazire na stav Beograda i njegove neoborive argumente. U aktuelnom odnosu

snaga izgleda da takvih argumenata nema. Tako se srpski premijer susreo s novim rangom političkih kompromisa i ličnom dilemom: kako razgovarati s generalnim sekretarom alijanse i predočiti mu adute koje on očito smatra drugorazrednim.

Srbija, inače, čuva u svom pamćenju dovoljno loših uspomena sa generalnim sekretarima NATO-a. Tako je Havijer Solana s godinama od jastreba evoluirao do državotvorca na Balkanu. Ništa, međutim, više nije isto: Srbija je članica Partnerstva za mir. Njena pozicija je znatno bolja od pozicije Miloševićeve Jugoslavije u svoje vreme, tako da nimalo nije izvesno da bi Shefer, u bilo kojim okolnostima, mogao da ima makar i simboličnu ulogu ulogu Havijera Solane iz njegove militantne faze.

Tako je gensek Jap de hop Shefer malo više govorio o ulozi Srbije u Partnerstvu nego o učinku Ahtisarija u Srbiji. Kao da je u tom odnosu moguća nekakva kompenzacija. Kakva – o tome nije govorio, niti je u ovoj fazi krize mogao da je specifikuje. Na nju, naravno, Srbija ne pristaje, a Shefer taj protest hladnokrvno ignoriše. Takav je, uostalom, njegov posao. Pre nekoliko meseci on je rekao da NATO neće dozvoliti bilo kakve incidente na Kosovu i Metohiji. A ipak je takvih incidenata bilo. Njih su izazvali Albanci, nezadovoljni efektima Ahtisarijevog rada, koji bi morao da ih vodi do ushićenja. U njihovom pamćenju nasilje donosi radost, to jest značajne istorijske koncesije. I sada, posle svega, posle kapitalnog nezadovoljstva Srbije Ahtisarijevim radom, iz Prištine stižu pretnje. Samo ako nezavisnost Kosova "zakasni", sledi svima nama novi talas nasilja.

Gospodin Shefer ne može biti potpuno siguran u delotvornost svoje sekretarske odlučnosti. On je rekao "da NATO neće dozvoliti...", ali to bi mogla samo da bude crvena marama za one koji znaju šta im je sve donela šovinističa gerila.

Zbog toga se on često zatekne na Balkanu, idealnom terenu za sve kontroverze. Srbija je član Partnerstva, ali ne priznaje Ahtisarija. Koštunica zna da ima šta da kaže Sheferu, ali od njega čuje ono što ne želi. Shefer zna da je Srbija "važan faktor stabilnosti", ali nema razumevanja za njene sudnje muke.

Koštunica je uporno pokušavao da Sheferu ukaže na međunarodno pravo. Ali, taj čovek radi u Briselu, i čelnik je najjače vojne koalicije na svetu.

Sve ostalo je kompromis.