Evropa u nama

Pitanje iz upitnika Evropske komisije: Da li ombudsman ima pravo da obustavi izvršenje akta ako utvrdi da može imati za posledicu ugrožavanje prava nekog lica?

Odgovor srpskih lekara: Pa može on svašta, ali da nam ukine dopunski rad ne dolazi u obzir. I ko je on da kaže da ne može neko da se primi preko reda ako je pošteno platio.

Pitanje EK: U kojoj meri vlada uzima u obzir preporuke nezavisnih organa?

Odgovor premijera: Ja sam prvo razmišljao da smenim neke ministre kad je ono državni revizor rekao da im finansijski izveštaji ništa ne valjaju, ali posle sam zaključio da oni to nisu uradili iz lične koristi, pa sam se predomislio.

Pitanje EK: Na koji način se garantuje nezavisnost ombudsmana i sličnih institucija?

Odgovor prosečnog srpskog političara (stranka po izboru): Apsolutno to podržavam. Ali kako da verujem da su nezavisni kad su, pored tolikih problema u ovoj zemlji, našli da se bave baš mojom firmom. Jasno je odakle to ide. Što ne proveravaju one koje treba nego samo koga misle da smeju.

Posle uspešno popunjenog upitnika EU, srpski političar objašnjava svom biraču svrhu postojanja nezavisnih regulatornih tela. „Ma bez toga ne možemo u EU, to oni traže i ombudsmane i poverenike i revizore i agenciju za borbu protiv korupcije, pa komisiju za zaštitu konkurencije i još svašta. Sve smo te zakone morali da donesemo i da ih izaberemo.”

Neupućeni građanin: Pa šta oni treba da rade?

Političar: Ma otkud znam, ispade sad da mogu da rade svašta. I nas da kontrolišu.

Građanin: Pa šta radite kad oni nešto odluče?

Političar: Pa, ako nam se sviđa, mnogo se hvalimo kako se sve to kod nas radi javno i bez pritisaka i demokratski… Ako nam se ne sviđa, ignorišemo ih. Ili zovemo sve novinare da objasnimo kakve gluposti oni to pričaju. A ako na nekog baš direktno udare, podsetimo ih ko je tu koga postavio, pa ko donosi zakone, ko ih finansira, pa da ni oni nisu bezgrešni, pa, ako ništa ne pomogne, idemo i na sud. 

Građanin: Pa što ste ih onda birali kad vam prave takve probleme?

Političar: Pa, kažem ti, tako traži Evropa. A znaš da moramo da stignemo tamo do 2018.

A ono na šta bi svaki srpski političar (partija nebitna) morao da odgovori najpre sebi jeste – da li se do te Evrope 2018. ili bilo koje druge godine stiže time što ćemo donositi zakone koje ona „traži”, ili time što ćemo ih primenjivati. Da li je dovoljno da, recimo, Agencija za borbu protiv korupcije samo postoji ili zaista treba i da proverava finansije i političara i njihovih partija, da procenjuje da li je neko u sukobu interesa i da ih ako treba kažnjava? Da li se u Evropu brže stiže ako se svaka ombudsmanova ocena bučno osporava, ako se zahtevi poverenika ignorišu ili ako Komisija za zaštitu od konkurencije, kako upućeni tvrde, pod političkim pritiskom, retroaktivno primenjuje zakon? I pre svega, da li je Evropska unija ovakva pravila igre uvela da bi mučila potencijalne kandidate za članstvo ili zato što je to dobar način da se zemlja uredi.