Krediti, obim novca i inflacija

U dugom nizu godina ispitivana je međuzavisnost između nivoa nezaposlenosti i inflacije. Podaci su pokazali da između ove dve pojave postoji čvrsta povezanost. Kod pune zaposlenosti inflacija je najveća, a kod velike nezaposlenosti ona je najmanja. Budući da ova međuzavisnost ipak ne izražava apsolutnu proporcionalnost ona se definiše kroz funkcionalni odnos u vidu jedne specifične krive. U nauci je poznata kao Filipsova kriva. Ona izražava opšte pravilo koje je prisutno u celom svetu – izuzev kod nas. Naime, na kraju prošle godine u Srbiji je bilo 729.500 nezaposlenih i taj se broj nije bitno smanjio do danas. S tim što je od početka tekuće ekonomske krize otkaze dobilo oko 260.000 ljudi. Nasuprot tome, i nasuprot pravilima koje izražava Filipsova kriva, inflacija je u 2010. bila rekordna i iznosila je oko 11 odsto. Rast cena poljoprivrednih proizvoda i energenata je globalna pojava u svetu i ne može se smatrati uzrokom visoke inflacije. Jer rast ovih cena u drugim zemljama nije izazvao visoku inflaciju. Osim toga, inflacija je kod nas bila visoka u svim godinama posle petooktobarskih promena. A svedoci smo da smo u svakoj od tih godina s najvišeg mesta Narodne banke Srbije dobijali obećanja o njenom smanjenju. Danas smo svesni, ako se podsetimo svih tih mnogobrojnih izjava, da su ova obećanja pružana ne samo s ciljem da se privrednici odvrate od toga da inflaciju uključe u kalkulacije budućih cena nego i da obećanja nisu bila zasnovana na odgovarajućim saznanjima i analizama relevantnih podataka. Zanemarivani su presudni realni reagensi na bazi kojih se ova pošast stvara.

Na kraju 2010. ukupna zaduženost privrede, građana i države iznosila je u dinarskoj protivvrednosti oko 28 milijardi evra. Taj iznos nije bitno izmenjen do danas. Treba poći od činjenice da je pri korišćenju svakog pojedinačnog kredita novac uvek isplaćivan na odgovarajući račun u banci. On je stvarao tražnju za robom i uslugama. Osim toga, novac je stvaran i na osnovu izvoza, direktnih stranih investicija, donacija Evropske unije, doznakama dijaspore ili na druge načine. U svim ovim slučajevima isplaćivana je domaća valuta za prodate devize. Jednako se tako kod uvoza i investicija u inostranstvu smanjivala suma raspoloživog novca putem prodaje dinara i kupovinom deviza. Na ovaj način, a prvenstveno korišćenjem kredita, stvoreno je toliko novca da se on nije mogao smanjiti na realno potreban nivo ni najsnažnijim delovanjem instrumenata NBS. Poznata je činjenica da jedna novčanica tokom godine mnogo puta promeni vlasnika i da saglasno tome za potrebe prometa robe i usluga nije potrebna postojeća suma stvorenog novca. Kada ovako velika suma novca deluje u vidu tražnje za robom i uslugama onda je evidentno da svaki i najmanji vid njenog povećanja, na primer zbog povećanja isplata radi ublažavanja pada zarada i penzija, uslovljava nagli i nesrazmerno veliki skok već visoke stope inflacije.

Na osnovu svega navedenog, evidentno je da se suma stvorenog novca može smanjiti jedino korišćenjem istih onih puteva kojima je on stvoren. Kao što je novac stvaran korišćenjem kredita, isto tako je neophodno vraćanjem kredita smanjiti njegov obim. Potrebno je primeniti suprotan postupak u odnosu na operaciju stvaranja novca. Kako ta operacija, posmatrana sama za sebe, ne smanjuje obim stvorenog novca – neophodno je da se smanji obim ponovnog odobravanja (replasmana) kredita. I to, i obim replasmana kreditnih sredstava kod banaka i obim prekograničnih kredita. Time bi se stvorili uslovi da se inflacija i kod nas manifestuje po pravilima koje definiše pomenuta Filipsova kriva. To bi bilo od neprocenjivog značaja za uspostavljanje neophodne makroekonomske stabilnosti. Uporedo bi se omogućilo da instrumenti NBS u vidu obavezne rezerve i otkupa novca od banaka u trezore Narodne banke (repo operacije) omoguće formiranje niskih kamatnih stopa na bankarske kredite. U tom slučaju bi referentna kamatna stopa NBS mogla biti u visini srazmernoj potrebama privrede. Ona bi mogla iznositi nešto više iznad njenog nultog nivoa.

*Doktor ekonomskih nauka, specijalista za bankarstvo