Pingvin u plavom fraku

Šta biste pomislili da spazite pingvina u plavom fraku?

Najpre da je upao u rupu s plavom bojom, zatim da je utekao u istom takvom kaputiću iz putujućeg cirkusa (u vašem gradu), a naposletku biste se prisetili šta ste učili u školi.

Nisu, dakle, svi crno-beli, kao „Partizanovi” ili „Juventusovi” igrači i navijači. Kao što znate, priroda pravi izuzetke u svakoj vrsti. Kako ih je obojila?

Pingvini (Spheniscidae) su familija vodenih, neletećih peraja. Perje je na leđima crno, a na trbuhu belo.

Najveća živa vrsta je carski pingvin čiji su najkrpuniji predstavnici visoki oko 1,1 metar, a teški približno 35 kilograma.

Zahvaljujući naročitom proteinu u perju odražava svetlost na način kakav do sada nije viđen. Posle podrobnog posmatranja kroz moćne elektronske mikroskope (elektronska mikrografija), dosadašnje naučno tumačenje palo je u vodu, ističe biolog Metju Šoki koji je predvodio najnovije istraživanje. Članak koji to opisuje objavljen je u sredu u poznatom časopisu „Bajolodži leters” (izdavač Kraljevsko društvo).

Nekuvani špageti

Naučnici na Univerzitetu Akron (SAD) protumačili su da je to posledica neprelivajuće (plave) boje perja. U minule tri decenije znalo se za dva načina stvaranja takvog odraza u plavom, oba su zavisila od rupica u sklopu nalik sunđeru proteina zvanog beta-keratin. Malena udubljenja hvataju u zamku svetlosne zrake i odbijaju ih u vidu plave boje.

Zamišljalo se da se jedan od ta dva mehanizma ispoljava kod pomenutih vodenih ptica (pod vodom provedu pola svoga veka) koje nikada ne polete.

U perju plavih pingvina beta-keratin je poravnat u vidu naporednih vlakana, kao vlasi kose. Upravo zbog tog ravnanja i veličine samih vlakana, svetlost se rasipa i odražava u opsegu boje plavog pigmenta. To je prvi slučaj da je ustrojstvo ptičjeg pokrivača opaženo kao boja.

Otkriće je, dakle, neočekivano, zbog čega se Metju Šoki spotakao na prvom koraku proučavanja. Nakon skorašnjih nalaza u kojima je dočarana boja davno izumrlih pernatih dinosaurusa, američki istraživač se pomakao s mrtve tačke. Ako niste znali, pingvini na našoj planeti obitavaju već 35 miliona godina.

Jedva 160 nanometara dugačka vlakna (nanometar je milioniti delić milimetra) savršeno su postrojena u područje koje je Metju Šoki opisao kao „pregršt nekuvanih špageta”, zbog čega svetlost odražavaju (reflektuju) samo u plavoj boji. I tako je na stotine poređano, jedna pokraj drugih, u svojevrsna okca koja podsećaju na perjane bodljice ili svilasta vlakna.

Otkuda sve to potiče?

Prsti evolucije

Protein beta-keratin je poznat po sposobnosti samouređivanja vlakana, iz čega je – kako se pretpostavlja – proisteklo svojstvo naporednog ređanja. Evolucija je, nema sumnje, opravdano umešala svoje prste.

Da li takvo ustrojstvo (organizacija) pribavlja pingvinovom perju naročita preimućstva, poput dodatne čvrstoće ili krutosti, da izdrži veoma brzo plivanje u vodi, pokatkad nalik letenju, koje hiljadu puta više prianja uz telo nego kada ptice lete kroz vazduh.

Na sličan način kolagen boji u plavo ptičju kožu.

I beta-keratin i kolagen ispoljavaju urođenu težnju samouređivanja vlakana, otuda objašnjenje da ih i jedan i drugi protein izlučuju (stvaraju).

Plavi pingvini (Eudyptula minor) inače su najsitniji među sabraćom, iz milošte ih zovu – mali plavi. Narastu najviše do 30 santimetara, dostignu težinu od jednog kilograma, imaju manji kljun i leđa obojena u plavo. Gnezdo prave u pesku, a nastanjuju južne obale Novog Zelanda, Tasmanije i Australije.

I naša kosa je sačinjena od iste tvari – keratina. Ali perje krasi pingvina, a ne čoveka.

Potonji više voli da menja odela, naročito kada ne zna šta će s novcem. I uprkos tome što ga ono ne čini.

Stanko Stojiljković