Berlin u Beču

Kažu da svaki Albanac ima u ormaru odeću u kojoj će biti sahranjen i koja sme da mu bude obučena samo na posmrtnom odru. U svom video-filmu "Vojtojča" Adrian Pači oblači ovu odeću, leže na krevet i naručuje narikaču da ga oplače. Zatim ustaje, plaća narikači i odlazi. Slika jednog običaja, nemilosrdna, ali možda i ljudski – vedra. Jer, Pači svesno krši "kanun", albansko običajno pravo. Njegov filmski performans bio je deo izložbe "Krv i med" Harolda Skemana u galeriji Esl u zamku Nojburg kod Beča, pre više godina. Izložba pod motom "Budućnost je na Balkanu". Čija će to budućnost biti? Kako bi ona mogla da izgleda? Na toj izložbi umetnost je nastupila kao antipod igri koja se dugo igra oko moći i novca, dominacije i poslušnosti, separatizma i lobiranja, katastrofe i idile, nacije i religije, većine i manjine u umetnosti i kroz umetnost. I sve to na Balkanu...

Kakva će budućnost biti na Balkanu posle subote u Beču i kraja ove faze pregovora oko Kosmeta? Hoće li performans Martija Ahtisarija doživeti i drugu fazu, i ko će biti plaćena narikača?

Istorija jugoistočne Evrope kao da se ponavlja. Od balkanskih ratova 1912. i 1913. tu su i kao daleki potomci bosanska i kosovska kriza. Deca jedne iste istorijske stihije koju još od poslednje četvrti prošlog veka zovu "balkansko pitanje". Ili konkretna istorijska opcija šireg, "istočnog pitanja": termin nastao posle Berlinskog kongresa 1878. godine. To je bio svojevrsni evropski samit posvećen podeli Balkana i on je balkanskom pitanju namenio klasičnu ulogu problema koji stalno remeti mir, ugradivši kamen-temeljac u ono što je kasnije dobilo ime "barutana Evrope". Balkansko pitanje je poput šibica koje se pale jedna o drugu, predaju jedna drugoj štafetu u istorijskom prostoru.

Ako, dakle, na Zapadu misle da bi plan Martija Ahtisarija po modelu "uzmi ili ostavi" mogao da zatvori srpsko-albansko pitanje onda je to velika iluzija. Igranje na kartu pragmatizma, odnosno procene da bi Albanci mogli da prave veće probleme od Srba, znak je političke neveštine, ulazak u nečiju zamku bez strategije izlaska.

Albanci trenutno žive u pet različitih država i loše rešenje statusa Kosmeta stvara puno materijala za nove sukobe na Balkanu, od Srbije do Makedonije, Grčke, Albanije i Crne Gore.

SAD i NATO otvoreno podržavaju nezavisnost Kosmeta. Kao nekada na Berlinskom kongresu 1878. godine na Balkanu sada radi ista politička kuhinja. Samo, sada su SAD glavni kuvar. Odlučuje se o sudbini država, vlada i naroda. Prekrajaju se granice. Kao i na Berlinskom kongresu, Zapad potiskuje Rusiju sa balkanskog poprišta njenih interesa. Prema Srbiji se koristi model štapa i šargarepe.

Jer, kada generalni sekretara NATO Jap de Hop Shefer u Beogradu izjavljuje "da će NATO štititi Srbe na Kosmetu" mi smo u Beogradu, naravno, zadovoljni. No, koliko se sećam NATO je osnovan radi čuvanja teritorijalnog integriteta država članica, pa sam od generalnog sekretara očekivao izjavu "da će NATO čuvati državu Srbiju". Jer država Srbija želi u evroatlantske integracije i valjda je prirodno očekivati da joj shodno tom cilju takve integracije čuvaju i državnu teritoriju. Ili će država Srbija biti prvi i jedini izuzetak od tog načela?

Istina, od osnivanja NATO-a prošlo je mnogo godina, zadaci su se u međuvremenu i promenili, pa je negde naglasak na čuvanju pojedinaca, negde na čuvanju države, a nekima se država i pravi. Uz pomoć avijacije. Tako će teroristi iz OVK ući u istoriju kao prva teroristička grupacija koja je imala i borbenu avijaciju. Najmoderniju u svetu. Radi pravljenja države.

"Albanci iz OVK zvali su Robina Kuka u London skoro svaki dan mobilnim telefonom. Igrali smo baš kako su Albanci hteli", napisao je u svojoj knjizi bivši kanadski general Luis Mekenzi.

Berlinski kongres u Beču? Sa ili bez kapucinera?