Sa šnicle na krilce

Čačak – U Srbiji je 2009. godine potrošnja svinjskog, goveđeg, živinskog i ovčijeg mesa i ribe iznosila ukupno 41,4 kilograma po stanovniku i bila manja 2,7 kilograma nego u 2006. godini. Poredeći te dve godine, sve vrste mesa sem živinskog beleže pad potrošnje, a glavni razlozi su ekonomske prirode, smanjena kupovna moć stanovništva i rast maloprodajnih cena.

Ovo je saopšteno krajem prošle sedmice u Čačku, na 16. naučnom savetovanju o biotehnologiji s međunarodnim učešćem, koje se svake zime priređuje na ovdašnjem Agronomskom fakultetu. Podaci potiču iz rada pod nazivom „Potrošnja mesa u Republici Srbiji – komparativna analiza”, čiji su autori dr Branislav Vlahović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, i mr Anton Puškarić, istraživač beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

– Svetska potrošnja mesa iznosi 56,8 kilograma što je 15,4 više nego u Srbiji, a evropski prosek je 97,4 kilograma po stanovniku, ili čak 56 kilograma više u odnosu na domaću potrošnju – istakao je mr Puškarić za „Politiku”.

On je naveo da su osnovni izvori podataka bili izveštaji Svetske organizacije za ishranu i poljoprivredu (FAO) i Republičkog zavoda za statistiku. U istraživanju je korišćena potrošnja mesa po članu domaćinstva što predstavlja utrošene količine mesa u okviru porodice, dakle kupljenih proizvoda kao i mesa iz sopstvene proizvodnje.

Zanimljivo je, takođe, da je pad potrošnje, mereno prema kraju prošlog veka, još veći. Naime, u razdoblju 1995 – 2000. godine potrošnja četiri pomenute vrste mesa bila je ukupno 50,2 kilograma po stanovniku, i to bez ribe za koju nema podataka.

Istraživanje dr Vlahovića i mr Puškarića donosi i detaljne podatke po vrstama mesa, pri čemu su uporedne godine 2006. i 2009.

Potrošnja svinjetine, u tom razdoblju, pala je sa 17,4 na 15,3 kilograma. Svetski prosek je 15,1 a evropski 35,5, pri čemu su najveći potrošači Austrija (66 kg), Španija (61,7) i Nemačka (55,7). Srbija je na 35. mestu u Evropi.

Kod goveđeg i junećeg mesa potrošnja u 2009. bila je 3,8 kg, i niža je u odnosu na početnu godinu za 0,6 kg. Svetska potrošnja dostiže 9,6 a evropska 16,8 kg, pri čemu je Srbija na 38. mestu u Evropi čiji su najveći potrošači Luksemburžani (43,8), Francuzi (26,9) i Danci (26,9).

Jedan stanovnik Srbije potrošio je u 2009. godini 16,5 kg živinskog mesa, ili 0,2 kg više nego četiri godine pre toga. Potrošnja stalno raste, jer je u razdoblju 1999 – 2004. iznosila samo 7 kg. Razlozi za to su u dobrim nutritivnim osobinama živinskog mesa i najpovoljnijoj ceni u odnosu na ostale vrste. Svetska potrošnja je 12,6 kg a evropska 20,3 (Luksemburg 39,9, Velika Britanija 29,1, Španija 27,6). Srbija je 28. u Evropi.

Domaće stanovništvo koristi sasvim malo ovčijeg i jagnjećeg mesa čija je potrošnja pala sa 1,5 na 1,3 kg. Prosek u svetu je 1,9 a u Evropi 2,1, i tu je Srbija na 18. mestu. Prednjače Island (24,6) Grčka (13,9) i Albanija (7,2).

Inače, prema rezultatima istraživača (Tomić, Vlahović) za razdoblje 1995 – 2000. godine, potrošnja svinjetine bila je 26,6, govedine 12,0, živinskog mesa 8,9 a ovčijeg 2,7 kilograma.

Potrošnja ribe u 2009. iznosila je 4,4 kilograma, ili 0,4 kg manje nego u 2006. Iako je potrošnja ovog mesa veća u centralnoj Srbiji (4,6) nego u Vojvodini (3,8), ona opada u središnjem delu Republike dok u Pokrajini stagnira. Svetska potrošnja ribe je 16,7, evropska 20,5 kg, a Srbija je na 36. mestu na Starom kontinentu. Najveći evropski potrošači jesu Island (87,4), Portugalija (54,8) i Norveška (51,4), dok prosečna potrošnja u državama Evropske unije iznosi 22 kilograma.

Posmatrano regionalno u našim prilikama, više mesa troše stanovnici Vojvodine (44,8) nego centralne Srbije (40,1). Ali, od 2006. godine potrošnja u Pokrajini pala je čak za 7,6 kg, a u centralnoj Srbiji za svega 0,7 kg.

– Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), količina mesa u ishrani trebalo bi da iznosi 200 grama dnevno, odnosno 75 kilograma godišnje. Po tom parametru, potrošnja mesa u Srbiji zaostaje čak 33,6 kilograma za preporučenim količinama. Tako se Srbija, sa potrošnjom od 41,4 kilograma, našla na 38. mestu u Evropi, iza Ukrajine a ispred Moldavije – naveo je mr Puškarić.