Za građevinske radnike obavezno 16.500 dinara

Prošireno dejstvo kolektivnog ugovora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala danas će i zvanično stupiti na snagu. To praktično obavezuje sve poslodavce u Srbiji da redovno isplaćuju zarade radnicima sa svim porezima i doprinosima. Ako se uzme u obzir podatak da između 30 i 40 odsto radnika, od 100.000 koliko ih radi u građevinarstvu, posluje na crno, ovaj pravni akt bi mogao da bude spas za one koji ne znaju šta je radna ili zdravstvena knjižica. Novim kolektivnim ugovorom je utvrđena minimalna cena rada i ona neće biti ispod 16.500 dinara.

Duško Vuković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i građevinskog materijala, objašnjava da su radnici razvrstani u šest grupa. U zavisnosti od stručne spreme, koeficijenti se kreću od 1,2 do 2,5.

– Ovo je minimum koji poslodavci moraju da isplate. Uz to ide regres od 70 odsto i topli obrok od 20 odsto minimalne zarade. Ako žele više da motivišu radnike, poslodavci mogu i više da ih plate, što se definiše posebnim ugovorom – navodi Vuković.

On naglašava da je kolektivni ugovor iz decembra prošle godine obavezujući pravni akt, a njegovim današnjim proširenim dejstvom na sva preduzeća i zaposlene u građevinarstvu, bez obzira da li su učestvovali u procesu ugovaranja svrstava ga u rang zakona.

– Na ovaj način želimo da smanjimo nelojalnu konkurenciju i da suzbijemo socijalni damping, to jest nateramo radnike da ne rade ispod cene – kaže Vuković.

Predsednik sindikata upozorava da kolektivni ugovor može da bude mrtvo slovo na papiru ako državne institucije ne budu kontrolisale da li poslodavci redovno izmiruju obaveze prema zaposlenima. Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije, kaže da ovaj pravni akt počiva na realnim osnovama i rezultat je četvoromesečnih pregovora. Ali, on je prvenstveno pravljen za firme koje posluju legalno i biće održiv tek kada dođe do oporavka građevinarstva i kada se poveća nivo investicija.

Da bi se takozvane tašna–mašna firme (koje na osnovu ugovora iznajmljuju radnike i plaćaju ih na ruke) prešle u legalne tokove, trebalo bi najpre smanjiti poreze, pojačati inspekcijsku kontrolu i dati veća ovlašćenja inspektorima.

– Na zaradu od 35.000 dinara, državi ode 21.000 na ime poreza i doprinosa. U takvoj situaciji i poslodavac i radnik radije idu u sivu zonu. Ali ako bi država, kao što je to uradila Rusija, uvela zatvorske kazne za sve one koji izbegavaju plaćanje obaveza, broj nelegalnih firmi bi se drastično smanjio. U Rusiji je, na primer, posle uvođenja ove kaznene politike, za dva meseca prijavljeno 2,7 miliona radnika – ističe Rajić.

M. U. A.