Ofšor zatvor

Obeležavajući prošlog jula 230. godišnjicu SAD, Džordž V. Buš je podsetio da su patriote rata za nezavisnost verovale da su svi ljudi stvoreni jednaki i da imaju svoja neotuđiva prava.
Princip je ugrađen u temelj američke demokratije i pravnog sistema. Podrazumeva i koncept da osobe koje dospeju zatvora pod sumnjom da su kršile zakon, čak i najokoreliji kriminalci, imaju pravo na svoj dan pred građanskim sudom.
Takav dan uskraćuje se zatvorenicima osumnjičenim za terorizam koji su od januara 2002. počeli da se deportuju u centar za zadržavanje osnovan u američkoj bazi Gvantanamo na Kubi. Ili će morati pred vojne sudove, ili će u nedogled sedeti u zatvoru.

Buš kaže da je "Gitmo" ključna institucija njegovog samoproklamovanog rata protiv terorizma. Kritičari tvrde da je, demonstrirajući svoj najomiljeniji adut – silu, pocepao Ženevsku konvenciju, da je sve ilegalno i da je reč o "ofšor zatvoru" kako bi predsednik izbegao američke zakone.

Protiv minimalnog broja od 395 postojećih zatvorenika podignuta je optužnica. Neki su kidnapovani i sa hiljada kilometara udaljenih lokacija prebacivani tajnim letovima CIA bez ideje kada će, i da li će, biti oslobođeni.

Njihov status "neprijateljskih vojnika" više je nego sporan. Kada se imaju u vidu otkrića iz iračkog zatvora Abu Graib, izveštaji o fizičkoj i psihičkoj torturi deluju verodostojno.

Februara 2006. retko je ko bio iznenađen izveštajem UN u kome se američke tehnike ispitivanja i prinudno hranjenje zatvorenika opisuje kao "tortura". "Gvantanamo je simbol nepravde i zloupotreba. Mora da bude zatvoren", poručuje Amnesti internešnel.

Bilo je logično što su eksperti za ljudska prava predložili zatvaranje logora. To traže i britanski saveznici. Da li će Buš pod pritiskom morati da ukine Gvantanamo? Da li će zatočene trenutno najčuvenijeg zatvora sveta prebaciti u Avganistan? Moguće, mada stanar Bele kuće teško odustaje od razgrađivanja ranije sticanog američkog ugleda.

Stejt department je ovih dana objavio svoju ritualnu listu stanja ljudskih prava u gotovo svakoj državi sveta – sem, naravno, SAD. Čak je i Monaku zamereno što državljanima uskraćuje pravo da promene vlast ili da se odreknu prinčevske porodice.

Iako se izveštaj najavljuje uz fanfare, u Vašingtonu se ne pitaju zašto svet uzvraća bez entuzijazma. Zato, između ostalog, što Gvantanamo podseća na hipokriziju Bušove administracije.

Sada, pet godina otkako je priveden prvi zatvorenik, Gvantanamo ulazi u novu fazu. Buš je najavio da će 14 osumnjičenih, uključujući i vodeće aktiviste al-Kaide, izaći pred vojne sudove u skladu sa zakonom koji je Kongres izglasao u septembru.

Ukoliko SAD nameravaju da pobede u ratu protiv terorizma, onda se boj dobija van Amerike, u glavama onih koji će verovati da je Vašington odan vladavini prava, demokratiji i fer pleju. Ukidanje ili odustajanje od tih principa, stalno bacanje kamenja na druge, ne samo da je antiamerički, već i samodestruktivno po državu koja pretenduje da bude lider slobodnog sveta.