Paukova mreža sudova

I pored velikog spremanja u srpskom pravosuđu, otpočetog pre godinu i po dana, prašina ne samo da se nije slegla nego se od novih oblaka jedva diše. U novu mrežu sudova, kroz koju je trebalo da se provlači brža pravda, upetljale su se i izabrane i neizabrane sudije, i Ministarstvo pravde i Ustavni sud i Visoki savet sudstva.

Sreća u nesreći je da postoji Vrhovni kasacioni sud, koji je uspeo da sagleda šta se u mreži događa i potraži rešenje protiv nove paučine koja preti da zahvati sve niže sudove. Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović, koja je ujedno i predsednica Visokog saveta sudstva, rekla je prekjuče da će Ministarstvu pravde predložiti da preispita mrežu sudova.

Osim toga, u izmenjenoj sudskoj mreži biće i mesta za jedan broj neizabranih sudija, za koje će VSS do 1. septembra utvrditi da ipak nisu neosposobljene, nestručne i nedostojne.

Na kraju će se ispostaviti da „resetovanje” srpskog pravosuđa, u vidu „temeljne istorijske reforme” zapravo nije bilo neophodno i da smo do boljeg sudstva mogli doći pomoću manjih izmena, da je umesto opšteg izbora sudija trebalo samo razrešiti jedan broj njih.

Sada će se to isto postići „reformom reforme”. Nameće se pitanje da li je bilo potrebno godinu i po dana raznoraznih komplikacija da bi se došlo do prilično jednostavnog rešenja.

Pre 15 meseci, od pet beogradskih opštinskih sudova napravljen je jedan, Prvi osnovni sud u Beogradu, koji je sada toliko veliki da ne može da funkcioniše. Radi u četiri zgrade, sa 1.325.406 novih i 690.373 starih predmeta, 200 sudija i 1.000 zaposlenih, koji već 15 meseci ne mogu da dignu glavu od posla, a već drugi put su prozvani za loše rezultate rada. Apelacioni sud u Beogradu pokriva pola Srbije, jer mu je takvo mesto pripalo u novoj sudskoj mreži, a sada se vidi da su apelacione sudije u Nišu i Kragujevcu toliko malo opterećene poslom da moraju preuzeti deo beogradske nadležnosti.

Biće predloženo da se na teritoriji Beograda osnuje veći broj sudova. Sudske jedinice u nekim manjim mestima ne opravdavaju svoje postojanje, dok drugim manjim mestima i te kako nedostaju.

Dok sudija Višeg suda u Beogradu ima 601 predmet u radu, njegov kolega u Višem sudu u Valjevu ima 47 predmeta. Pri tom oni imaju istu platu. Tek nešto malo manju platu prima više od 500 neizabranih sudija (a i to sa zakašnjenjem) zato što im status još nije rešen.

Građani imaju nejednak pristup pravdi i sudu. Neki do pravde stižu osam puta brže od drugih. Cilj reforme pravosuđa bio je upravo obrnut – da svi građani Srbije jednako brzo ostvare svoja prava pred sudovima.

Pitanje je hoće li Ministarstvo pravde ikada građanima Srbije pokazati račune za zakup stanova, odvojeni život i putovanja sudija, koje su izabrane u sudove van mesta stanovanja, i za plate neizabranim sudijama. Ti računi se namiruju iz državnog budžeta, koji se tiče svih građana Srbije. Oni koji putuju iz grada u grad tražeći pravdu, a uredno plaćaju sudske takse, znaju koliko ih to košta.