Sve laži rata

Među gostima ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu bio je i Andrea Katone, profesor iz Barija, jedan od organizatora i promotora Društva za solidarnost i kulturu "Most za Beograd". Proučavajući rusko društvo, istočnu Evropu i Balkan, ovaj profesor filozofije se 1999. godine posebno posvetio proučavanju rata u Jugoslaviji i pitanju Kosova. Njegovo ime nalazi se na mnogim knjigama koje pokušavaju da isprave nepravde prema Srbima, a koje su objavili italijanski izdavači "La citta del sole" i "Achab".
Pomenuti izdavači bili su, takođe, gosti na ovogodišnjem sajmu, a njihove knjige bile su izložene na štandu beogradskog Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva. Zavod je objavio i prevod dela "Koridor" Džin Toski Maracani Viskonti, na čijoj promociji je govorio i Andrea Katone. On je istakao da je od najveće važnosti upoznati Italiju sa istorijom i kulturom srpskog naroda od srednjeg veka do naših dana, prevoditi i štampati knjige iz srpske istorije i književnosti, kao i otvoriti Srpski kulturni centar u Italiji

Možete li da objasnite za naše čitaoce kako je nastalo Društvo "Most za Beograd" čiji ste direktor, i šta je njegov cilj?

– Naše udruženje nastalo je u Bariju, marta 1999. godine, zahvaljujući grupi intelektualaca, studenata i radnika koji su želeli da se čuje i "drugi glas" protiv, u horu ponavljanih, neistina o srpskom narodu. Izveli smo za vreme, i posle NATO agresije, jednu akciju protiv široko prihvaćenog stava i mišljenja, zajedno sa nekim udruženjima i intelektualcima iz drugih zemalja, na primer sa francuskim novinarom Mišelom Kolonom, autorom izvrsnog dokumentarca o stanju na Kosovu posle okupacije NATO. Taj film smo preveli, prikazivali i distribuirali na video-kasetama po celoj Italiji. Organizovali smo i predavanja na univerzitetima, u školama, radničkim klubovima, parohijama...

Do nas je doprla vest o izložbi "SOS Kosovo – srpski srednjovekovni manastiri pre i posle rata".

– Da, to je bila izložba o pogromu marta 2004. kada su kosovski Albanci uništavali i spaljivali srpske manastire i crkve, koju smo organizovali u proleće 2005. u saradnji sa beogradskom "Mnemozinom", i, istovremeno, savetovanje o statusu Kosova. Pre ove, organizovali smo i brojne druge fotografske izložbe poput one "Napravili su pustoš i to nazivaju mirom", zatim o oružju i bombama zabranjenim međunarodnim konvencijama koje je NATO koristio, o spomenicima kulture na Kosovu...

Pored borbe protiv laži, šta je još bio cilj "Mosta za Beograd", čije ime budi andrićevske asocijacije?

– Drugi naš cilj bile su akcije solidarnosti kako bismo pomogli izbeglicama koje su se slile u sankcijama iznurenu Srbiju, zatim deci kragujevačkih radnika čiji su roditelji ostali bez posla, deci i mladima sa Kosova i Metohije koji su izgubili jednog ili oba roditelja. Pored toga, "Most za Beograd" je skromnim novčanim prilogom pomogao više od 300 srpskih porodica, u ukupnoj sumi od više od 350.000 evra. Kap u okeanu, ali ne treba zaboraviti da su skupljeni, malo-pomalo, prilozima profesora, studenata, radnika, penzionera. Uspeli smo da realnu situaciju u Srbiji približimo hiljadama Italijana. Neki od njih su i došli u Srbiju da posete porodice koje su pomogli, ali je do danas ostalo nemoguće da oni ugoste decu ili porodice iz Srbije zbog nepremostivih birokratskih teškoća italijanske konzularne službe u Beogradu.

Otkud toliko interesovanje u Italiji za rat u bivšoj Jugoslaviji i da li ga je uslovila posebna politička situacija?

– Početkom 1999. godine, kada je vlada naše zemlje uzela učešće u NATO agresiji na Jugoslaviju, preciznije na Republiku Srbiju, nju je vodila koalicija levog centra, dakle različite partije među kojima i neke koje su u prošlosti, 1991, bile protiv agresije na Irak i čija je biračka baza, bilo njen katolički, bilo levičarski deo, podržavala pacifističke pokrete. Da bi mogla da opravda učešće Italije u agresorskom ratu protiv Jugoslavije koja nikoga nije napala i nije prekršila međunarodno pravo, njegovi zagovornici morali su da izmisle demonizaciju srpskog naroda uporedivši ga sa nacistima. Svi ratovi, od onih u antičkom Rimu do danas, bili su praćeni izgovorima i lažima i uvek predstavljani kao opravdani, ali nikada se nije toliko lagalo i toliko izvrtala istina kao u slučaju jugoslovenskih ratova u toku devedesetih godina, a posebno kad je reč o NATO agresiji 1999.

Da li je bilo teškoća i osporavanja rada vaše organizacije?

– Delatnost koju već osam godina obavljamo dobrovoljna je i bez ikakve novčane naknade, a obično oni koji nose pomoć u Srbiju sami snose troškove svoga putovanja. Rad nije lak i nije uvek dobro primljen. Tako je bilo naročito u godinama agresije na Srbiju, tako je na žalost i danas. I dalje su moćni antisrpski lobistički centri, to pokazuje opšte usmerenje italijanskih medija koji su i dalje malo skloni da oslušnu i srpske razloge. Pomaci su mali, ali nam znače. Na primer, knjigu "Drugi rat za Kosovo" u kojoj ukazujem na nepodnošljive uslove Srba i nealbanaca na Kosmetu, priredila je poslanik u italijanskom parlamentu Luana Zanela, a predgovor joj je napisao gradonačelnik Venecije Masimo Kačari.

Vaše ime se pojavljuje na mnogim italijanskim knjigama o ovim temama, bilo da ste autor, pisac predgovora, priređivač, redaktor...

– "Most za Beograd" je pokrenuo i štampanje knjiga koje bi pružile objektivne informacije o onome što se stvarno dešava na tlu nekadašnje Jugoslavije. Pored "Koridora" Džin Toski Maracani Viskonti, želim da pomenem i knjigu "Kosovo, crna rupa Evrope", s mojim predgovorom, koja je, takođe, prevedena na srpski i koja je u Italiji doživela nekoliko izdanja. Pomenuo bih i knjige "Od Srednjeg istoka do Balkana, krvava zora američkog veka", napisanu u saradnji sa italijanskim filozofima i istoričarima, i "Laži o ratu u Jugoslaviji" nemačkog novinara Elsesera s mojim predgovorom za italijansko izdanje. Najzad, tu je i "Drugi rat za Kosovo – srpska, pravoslavna, hrišćanska baština koju treba spasavati" u kojoj je i moj prilog o srpskoj istoriji i koju je i vaš list nedavno prikazao.

-----------------------------------------------------------

Izložba o Jasenovcu

– Čini mi se da je danas zanemaren veliki udeo jugoslovenskih naroda u borbi protiv fašizma, a pogotovo srpskog koji je platio najveći cenu. Zato smo se angažovali u novom projektu, izložbi fotografija posvećenoj žrtvama Jasenovca, srpskog Aušvica, koju ćemo, uz pomoć srpskog Muzeja žrtava genocida iz Beograda, otvoriti u Bariju 27. januara 2007. godine, povodom spomen-dana žrtvama fašizma. To će biti prilika da se svet podseti da je srpski narod jedini evropski narod koji je bombardovan i na početku i na kraju 20. veka – kaže Andrea Katone.