Cvetanje teorija zavere

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Događaj jeste bio dramatičan, ali u odnosu na njegov početni povod, nimalo traumatičan. Akcija američkih komandosa u Pakistanu u kojoj je za samo 38 minuta pronađen i ubijen Osama bin Laden, izazvala je prvo spontane izlive oduševljenja širom Amerike, a potom, samo dan posle, postala izvorište novog ciklusa „teorija zavere” po kojima u stvari ništa nije bilo onako kako je bilo.

Posle 11. septembra 2001, kada se dogodilo ono što niko nije mogao ni da zamisli – da se oteti avioni zariju u po 110 spratova visoke kule Svetskog trgovinskog centra koje su se potom urušile do temelja zajedno sa 3.000 ljudi koji su se zatekli u njima, psihološki je bilo razumljivo da se traže drugačija objašnjenja od zvaničnih.

Nacija je bila u strašnom šoku, strah od reprize udara veliki, pa je na plodno tle palo alternativno tumačenje kako je u svemu tome morala da učestvuje mnogo veća sila od šačice džihadista okupljene oko Osame bin Ladena, nekadašnjeg američkog saveznika u od Sovjetskog Saveza okupiranom Avganistanu.

Sociolozi koji proučavaju ovaj fenomen, opravdavaju to potrebom ljudi da teško objašnjivom daju neki svoj razumljiviji smisao. Uz nove kanale za širenje verzija koje se suprotstavljaju zvaničnim – Internet i njegove „društvene mreže” poput „Fejsbuka” – to se obavlja mnogo brže i efikasnije nego nekad.

Kad se svemu doda zbrka u oficijelnom opisivanju događaja kojim je simbolično zatvoreno jedno teško poglavlje u novijoj američkoj istoriji, a potom odluka da se ipak ne objavljuju fotografije mrtvog vođe Al Kaide kao dokaz da je stvarno ubijen, Internetom je potekla prava bujica alternativnih verzija koje sa različitim stepenima uverljivosti dokazuju kako je opet reč o jednoj prevari vlasti.

Mnogo toga pre događaja u nedelju i posle, zgodno je poslužilo stalno dežurnim sumnjalima. Obama je tek nokautirao „rođenaše”, pokret koji osporava da je rođen u Americi. Takođe, krenuo je i u kampanju za reizbor, a rejting mu je opao. Bilo mu je potrebno da iz neke hladnjače reciklira telo Bin Ladena smešteno tamo još 2003. godine.

Da bi to argumentovao, Aleks Džons, jedan od istaknutih lidera „pokreta za istinu o 11. septembru”, na svom sajtu (infowars.com) objavio je „analizu” pod naslovom: „Hitno: insajderi kažu da je telo Bin Ladena bilo na ledu celu deceniju”.

Naveo je imena stručnjaka Ef-Bi-Aja, pa eksperata iz Irana i Pakistana koji godinama izjavljuju kako je Bin Laden mrtav. Te izjave pruža kao dokaze, iako su one date samo kao mišljenja.

Kad nema dovoljno činjenica, onda mašta može svašta. Ali i kad ih ima, ovaj događaj je doneo savršeni splet okolnosti za skeptike.

Čemu, na primer, tolika žurba da se reše Bin Ladenovog tela? Zašto je jednom zakletom neprijatelju pokazano poštovanje da se sahrani po muslimanskim običajima?

Odgovore nije teško dokučiti: zato što je to bila samo predstava za mase, dok je istina da je telo doneto u Ameriku, da bi ga proučili američki naučnici, a potom kremirali.

Svoju teoriju zavere imao je, očekivano, i Glen Bek, voditelj Foks televizije kome ugovor uskoro ističe i neće biti obnovljen. Po njemu, Obama je naredio da Osama bin Laden bude ubijen, umesto da bude zarobljen, kako bi sprečio da procuri tajna o nuklearnoj bombi koja je u posedu Al Kaide. Da ta bomba zaista postoji, za Beka su dokaz dokumenti „Vikiliksa” (koji u stvari govore da su Amerikanci druge nacije 2009. obavestili o mogućnosti da islamski teroristi rade na stvaranju primitivne nuklearne naprave).

Njegov takođe ultrakonzervativni kolega, radio-voditelj Raš Limbo, svojim slušaocima, kojih pošto se emisija reemituje ima oko 20 miliona, poručio je da je tačno da je Bin Laden ubijen, „ali ne prošle nedelje”.

Onda je zaverenicima kao kec na desetku došla fotografija iz „situacione sobe” Bele kuće koja je objavljena širom sveta i na kojoj Obama zajedno sa svojim Savetom za nacionalnu bezbednost smrknuta lica gleda u ekran (koji nije u kadru), sa objašnjenjem da prate „direktan prenos” komandoske operacije u Avganistanu.

U intervjuu za javni TV servis Pi-Bi-Es, šef CIA Leon Paneta je posle toga izjavio kako u prvih 25 minuta akcije nije bilo ama baš nikakvih informacija šta se zbiva. U priči o pomenutoj fotografiji se ne kaže da američki vrh možda prati njenu završnicu.

I tako redom. Nevernih Toma bi svakako bilo i da su objavljeni vizuelni dokazi da je Bin Laden likvidiran. Uostalom, zar o atentatu na Kenedija nije objavljeno više od hiljadu knjiga od kojih nijedna nije uspela da ono što je utvrdila Vorenova komisija – da je Li Osvald delovao sam – učini uverljivijim i privlačnijim od alternativne teze da je u pitanju bila zavera u kojoj je učestvovala i CIA.

Suprotstavljanje alternativnim istinama nije moguće, što se one više racionalno osporavaju, iracionalnosti u njima postaju sve privlačnije. Pokušajte da skeptike ubedite kako je čista slučajnost to što je smrt Bin Ladena objavljena baš 1. maja, isto kad i svojevremeno Hitlerova. Obojicu su u stvari, na svoj drugi najsvetiji praznik, žrtvovali Iluminati, moćno bratstvo vladara iz senke koje kontroliše svetski poredak.

I ovo poslednje, kao i prethodno, inače prodajem po istoj ceni po kojoj sam i kupio.