Bolji scenario privatizacije

Posle neuspele prodaje Telekoma čuli su se komentari da će se ova kompanija naći u permanentnom stanju propadanja. S druge strane, vlada najavljuje da će deo vlasništva kompanije preneti građanima podelom besplatnih akcija. Zbog očekivanog pada vrednosti akcija koje će dobiti ali i opšte bede u kojoj se mnogi nalaze, veliki broj budućih akcionara odmahće pokušati da proda svoje akcije, što će, zbog povećane ponude, dovesti do još većeg pada cene akcija. Ovo ne mora i ne treba da bude scenario privatizacije najbolje srpske kompanije.

Telekomunikacije se danas smatraju jednim od važnih strateških resursa za razvoj društva. Telekom ima mogućnosti da postane evropska kompanija i regionalni lider, što je već počeo da biva kupovinom drugih kompanija. Dalje rukovođenje Telekomom mora da bude svrha njegovog razvoja ali i ekonomskog razvoja Srbije.

Ovi ciljevi mogli bi biti ostvareni prodajom paketa akcija i izdavanjem novih akcija na berzi putem tzv. inicijalne javne ponude (s najavljenom besplatnom podelom akcija ili bez nje). Devizna štednja u Srbiji iznosi više od sedam milijardi evra, a dijaspora poseduje veliku štednju u stranim bankama. To je ogroman finansijski potencijal koji se može aktivirati privatizacijom Telekoma. Prodaja bi se obavljala izdavanjem akcija na Beogradskoj i Londonskoj berzi (dvostruko listiranje, kao na primer akcije hrvatske Plive ili Hrvatskog Telekoma. Vlada bi definisala koliki deo Telekoma želi da proda (recimo 40 odsto) ili koliko finansijskih sredstava da prikupi prodajom (recimo 1,2 milijarde evra). U isto vreme bi se izdale dodatne akcije (dokapitalizacija) od, recimo, 200 miliona evra. Na ovaj način bi se mogla pribaviti finansijska sredstva kako za potrebe budžeta, tako i za razvoj Telekoma.

Svaki punoletni državljanin Srbije imao bi pravo da se prijavi za kupovinu akcija. Određivanje broja akcija pojedinim kategorijama kupaca bi se obavljalo posle sprovedenog postupka utvrđivanja interesovanja za kupovinu akcija („book building”). Nivo interesovanja (tražnje) za akcije bio bi i jedan od faktora za utvrđivanje cene akcija pre izlaska na berzu. Neke kategorije kupaca bi imale popust pri kupovini akcija. Na primer: radnici Telekoma – popust od 20 odsto na broj akcija koji im je namenjen; drugi rezidenti Srbije imali bi 15 odsto popusta; državljani Srbije sa prebivalištem van Srbije (dijaspora) imali bi popust od 10 odsto; svi kupci iz pomenutih kategorija mogli bi da plate akcije u tri godišnje rate; određeni broj akcija mogao bi da bude namenjen domaćim investicionim i penzionim fondovima i osiguravajućim društvima kako bi došli do kvalitetnih domaćih hartija od vrednosti; preostale akcije bile bi ponuđene međunarodnim investitorima.

Koristi od ovakvog načina privatizacije su višestruke: umesto nekoliko strateških investitora postoje hiljade potencijalnih kupaca koji bi zbog tražnje podigli cenu akcija, a povećanom potražnjom bi se kompenzovali popusti koje pojedine kategorije kupaca dobijaju, Telekom će ostati u znatnom vlasništvu građana Srbije koji sami odlučuju da li će akcije prodati ili ostaviti potomcima da ubiraju dividendu; dijaspora bi se više nego ikad ranije uključila u privredni život zemlje što bi je motivisalo na nova ulaganja u Srbiju; mnoga srpska preduzeća koja vape za dodatnim kapitalom biće ohrabrena da koriste berzu (dokapitalizaciju) kao izvor finansiranja umesto isključive zavisnosti od bankarskih kredita; zbog povećane kapitalizacije Beogradske berze skočili bi berzanski indeksi, a time i cene akcija listiranih preduzeća. Posredni efekti mogu biti oživljavanje privrednih aktivnosti, povećanje zaposlenosti, smanjenje nelikvidnosti, stabilizacija inflacije i kursa dinara, povećanje interesovanja za ulaganje u Srbiju.

Ova metoda se pokazala veoma uspešnom u prošlosti (npr. British Telecom) a trenutno je koriste desetine kompanija iz zemalja u razvoju za pribavljanje kapitala. Zašto bismo mi bili drugačiji od ostalog sveta?

*Direktor finansijske konsultantske kuće SEECAP, Beograd