Sve manje prostora za kulturu i knjigu

Oni koji ne čitaju knjige neće uskoro čitati ni novine. Mediji koji na svojim stranama nemaju sadržaje posvećene knjizi, sami se, iznutra, urušavaju, formirajući publiku koja će uskoro zaboraviti da čita, zaključak je istraživanja i zbornika „Medijski tretman knjige”, koji je nastao u okviru programa „Godina knjige i jezika”, a ostvaren na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

U projektu autora Zorana Hamovića učestvovali su nastavnici, saradnici i studenti master studija žurnalizma i kulturologije Fakulteta političkih nauka, sa ciljem da se istraživanjem sadržaja kulturnih rubrika dnevnih listova, periodičnih časopisa, programa radija i televizije u Srbiji ustanovi koliko je značaja i prostora u medijima posvećeno fenomenu knjige i koji su oblici novinarskog izražavanja primenjeni. Prof. dr Neda Todorović priredila je zbornik, koji je objavila Narodna biblioteka Srbije, i koji je juče predstavljen u ovoj instituciji kulture. Autori priloga zastupljenih u zborniku su i Jelena Đorđević, Jelena R. Đorđević, Jasmina Vrbavac, Nataša Simeunović Bajić, Sanja Domazet, Gordana Mavrić, a teme o kojima je reč su: položaj knjige u medijima, kulturne rubrike u srpskim medijima, televizija – promocija ili smrt knjige, tabloidna vest i svest, o knjigama na televiziji.

– U vremenu opšte tabloidizacije, urednici medija nemaju dovoljno svesti o tome da su sadržaji kulture neophodni u zaostaloj sredini kakva je naša. Kulturi i obrazovnoj funkciji knjige posvećeno je u srpskim glasilima premalo prostora i vremena. Pored pomenute tabloidizacije, primetan je i proces potiskivanja kvalitetnih medija čiji su tiraži sve manji, a rejting sve niži. Oba procesa izrazito se negativno odražavaju na postojanje sadržaja iz oblasti kulture u svim medijima, a knjiga je u tom procesu „kolateralna šteta”, rekla je prof. dr Neda Todorović.

Još neke od zamerki učesnika u ovoj analizi odnose se na to da u Srbiji nema primenjenog istraživanja kulturne politike, kao što je to slučaj u razvijenim društvima. Primedba je i da se književna tradicija kod nas zaboravlja, i da su analitičko novinarstvo i književna kritika u velikom zaostatku. Kako je najavila profesorka Todorović, ovo istraživanje biće nastavljeno i komparativnom metodom, a zemlja poređenja biće Kanada, zemlja koja ima dugu tradiciju poštovanja knjige i dobre kulturne odnose sa Srbijom.

M. V.

-----------------------------------------------------------

O tradiciji kulture Politike

„Politiku” je u periodu od 19. novembra 2008. do januara 2009. analizirala Natalija Sinanović, a zaključak ovog istraživanja jeste da naš dnevni list na stranama kulture posvećuje značajnu pažnju knjizi i znamenitim autorima, da su njeni novinari aktivno pratili gašenje izdavačkih kuća i pretvaranje knjižara u prodavnice, da se redovno prati dodeljivanje književnih nagrada, da su predstavljeni novi naslovi i novi autori. „Pišući o knjizi, novinari i saradnici ’Politike’ koriste gotovo sve žanrove novinarskog izražavanja, faktografske, beletrističke i analitičke, pa se stiče utisak da se vodi računa o komunikativnosti tekstova namenjenih čitaocima različite obrazovne i starosne strukture. Pored redovne kulturne rubrike, ’Politika’ izdaje i subotnji Kulturni dodatak, pa se može konstatovati da u ovom listu, i u prvoj deceniji 21. veka, značajnu pažnju posvećuju kulturi i knjizi”, mišljenje je Natalije Sinanović.