Poletimo sa Bramsom

U Crno-belom ciklusuBeogradske filharmonije, uz dirigenta Danijela Rajskina, na večerašnjem koncertu na Kolarcu gostuje i Gerhard Opic (58), nemački pijanista i pedagog svetskog formata. On nije samo značajno ime iz muzičkog sveta već je i izuzetno zanimljiva ličnost. Pa, takav je i ovaj naš „razgovor u letu”, sa umetnikom koji se prvi put predstavlja beogradskoj publici. Dodajmo da će ona večeras slušati Bramsov Drugi koncert za klavir i orkestar i Dvoržakovu Šestu simfoniju. I podsećamo je: dress-code je obavezan, crno-beli!

Nećemo Vam, naravno, postavljati ono čuveno pitanje iz naslova romana Fransoaz Sagan „Volite li Bramsa?”. Odgovor i tako znamo. Ali, ne znamo: Šta posebno volite u Bramsovoj muzici?

Brams je kompozitor velikih ideja i emocija, koji je fantastično umeo da svoj bogat unutrašnji život pretoči u muziku. On je nastavio ono što je Betoven započeo, da gradi savršeno jasnu simfonijsku formu. Njegova muzika ima raskošnu arhitekturu i izraženu logiku, ali je istovremeno suptilna i duboko emotivna – Brams je bio čovek koji je znao kako da dopre do ljudi.

Kažu da tečno govorite sedam jezika. A šta Vaše uho kaže: koji je od njih najmelodičniji...? Ili je to možda neki koji nije u Vašoj poliglotskoj kolekciji, koji samo „tečno” slušate?

Postoje dva jezika, oba govorim, koja su vezana za muziku. Italijanski je jezik koji je zadužio čitavu istoriju muzike i zbog toga je on najmuzikalniji. Veliki broj značajnih kompozitora bili su Italijani, a najveće opere napisane su na ovom jeziku. A drugi je ruski – tako je melodičan, rafiniran, muzikalan, sa bezbroj finih nijansi.

Znamo i za Vašu letačku strast. Vi ste zvezda koja leti i svojim avionom. Da li ste, možda, i kao pilot stigli u Beograd?

Letenje je moja strast, još od školskih dana, iako sam počeo da pilotiram tek u svojim četrdesetim. Kao dete su me toliko interesovale prirodne nauke i mehanika, da sam čak neko vreme mislio da ću postati konstruktor aviona. Posedujem licencu profesionalnog pilota i često se lično dovezem avionom u mesto koncerta, ali sam u Beograd ipak doputovao sa jednom velikom avio-kompanijom, jer avion koji sam u Minhenu hteo da iznajmim nije bio dostupan u ovom terminu.

Ako je tačno da ste veoma upućeni u gastronomske čari gradova u koje putujete, onda nam još recite šta ste poželeli da ugledate u beogradskom tanjiru?

Gde god da odem posetim restorane nacionalne kuhinje, pa ću tako i u Beogradu. Nikada u Japanu ne bih jeo italijansko jelo, jer je hrana deo kulture i tradicije i ljudi najbolje poznaju male tajne pripreme jela iz svog podneblja. Iako sam prvi put u ovom gradu, nisu mi strani srpski specijaliteti, imao sam prilike da ih probam u restoranima u Nemačkoj. Ali, jedva čekam da se posle probe uputim u neki od beogradskih restorana.

-------------------------------------------

Treći koncert s Rajskinom

Posledvauspešnaprošlogodišnjakoncerta, evo i trećeg na kome Danijel Rajskin(40)diriguje orkestrom Beogradskefilharmonije. Ovaj umetnik, rođen u Sankt Peterburgu, nije samo istaknuti dirigent već i violista.On redovnodirigujenajvećim orkestrima,unajčuvenijim salama, a među njegovim saradnicima su i umetnici svetskog renomea:NatalijaGutman, ŠlomoMinc, JulijanRahlini drugi.