O-ruk ekolozi

Oliver Dulić kao jedno od glavnih dostignuća svog mandata na mestu ministra životne sredine navodi jačanje ekološke osvešćenosti građana. Sudeći po njihovom odzivu na akciju „Očistimo Srbiju”, Dulić je u pravu. Oko 3.000 divljih deponija širom zemlje dobrovoljno je čistilo 270.000 ljudi, šezdesetak hiljada više nego lani, kada je organizovana ista akcija.

Harmoničnu sliku opšte rešenosti da se đubre protera sa utrina, livada, ivica drumova i obala kvari pitanje zašto su se ponovo morale čistiti dve trećine mesta sa kojih su i prošle godine uklonjena divlja smetlišta. Koliko god da smo ekološki „pismeniji”, ta mesta su opet zatrpana smećem nekoliko nedelja nakon prethodnog čišćenja.

Utisak o nacionalnoj slozi kvari i prisećanje na to da izgradnja regionalnih deponija, koje bi zamenile opštinska smetlišta od kojih nijedno ne ispunjava uslove za bezbedno skladištenje otpada, godinama zapinje zbog otpora građana uplašenih idejom da se, kako to doživljavaju, pod njihovim nosom gomila đubre suseda. Zbog toga je ministarstvo moralo da u propise unese ovlašćenje da nametne lokaciju ako se dogovor sa lokalnim vlastima i njihovim tvrdokornim glasačima pokaže neostvarivim. U sukobu s takvim stanjem svesti, državi je još teže da nađe grad koji bi primio postrojenje za opasan otpad, koje su dosad sa svog praga oterali Ćuprija, Šabac i Ćićevac.

Građani koji se odupiru tim Dulićevim planovima isti su oni koji su u subotu, u organizaciji njegovog ministarstva, nesebično čistili Srbiju. Svi žele nezagađenu zemlju, razumeju da su propisna skladišta za otpad bezbednija nego da on, uključujući i toksični i kancerogeni, ostane razbacan kojekuda. Začkoljica je u tome što svako smatra da je pametnije leproznima sagraditi bolnicu nego da teturaju ulicama, ali niko ne želi da mu pogled na taj sanitet puca sa kućnog prozora.

Ekološka svest nam je takva da se rasprave o pitanjima važnim za životnu sredinu i opšte zdravlje vode na niskom nivou. Genetski modifikovane useve njihovi protivnici ocrnjuju kao deo globalne zavere da se mutagenom hranom smanji planetarna populacija kako bi tajna svetska vlada lakše držala preživele u pokornosti. Borci protiv nuklearnih elektrana veruju da su takva postrojenja tempirane bombe koje pre ili kasnije moraju eksplodirati. I jedni i drugi imaju i bolje, naučno utemeljenije argumente, ali za srpsku javnost i ovi su dosad bili dovoljni.

Odgovornost države nije samo u tome da u takvim diskusijama ponudi uverljive dokaze, već i da preduzme konkretnije korake. Za početak, morala bi se postarati da komunalci odnose kućno smeće od svih građana Srbije, umesto od svega 60 odsto, kao što je sada, zbog čega i imamo toliko divljih deponija. Takođe, nužno je da uvede prečišćavanje otpadnih voda pre ispuštanja u reke, što se radi u jedva nekoliko gradova.

U protivnom, „Očistimo Srbiju”, koliko god projekat bio plemenit i koristan, ostaće samo akcijašenje vikend-ekologa.