Zvuk planete koja jeca

Ako prelistate programe dva međunarodna muzička festivala koja se upravo dešavaju u Beogradu, a o Danima orgulja i Čelo festu je reč, u oba ćete videti ime poznatog kompozitora Ivana Jevtića. Ko je preksinoć propustio koncert u Skupštini grada, pa tako i Sonatu za violončelo i klavir br. 2 pomenutog autora, večeras ima novu priliku za susret sa Jevtićevom muzikom, samo drugačijom i na drugom mestu u gradu. To mesto je katedrala Blažene Djevice Marije na Neimaru (Hadži Milentijeva 75), gde će francuski orguljaš Erve Dezarbr, uz druge kompozicije, izvesti i Jevtićevo „Otkrivanje svetlosti”.

Kompozitor koji živi i u Francuskoj i u Srbiji, našao se ovde u dve različite muzičke priče. U njihovom središtu su dva međusobno udaljena, ali umetniku očigledno bliska, instrumenta. Pre svega violončelo, njegova muzička ljubav davna:

– Od najranijih godina mog bavljenja kompozicijom, privlačio me je zvuk violončela. Verovatno zato što taj instrument veoma podseća na ljudski glas, na pevanje. Krasi ga i intenzitet zvuka, koji je najpuniji, najobuhvatniji i, po meni, najplemenitiji među gudačkim instrumentima! Moj odlazak u Pariz, 1973. godine, spojio me je, igrom slučaja, sa slavnim čelistom Andreom Navarom, profesorom na Konzervatorijumu na čijim sam časovima provodio mnogo vremena učeći šta je violončelo i kako pisati muziku za njega. Posle sam ga lično pratio na klaviru (1984) dok je svirao moju kompoziciju „Via Dolorosa”, što je snimila i RTS.

Nije mala lista Jevtićevih dela za violončelo, i taj opus imao je dobar odjek. Svoju Prvu sonatu napisao je 1972. i iste godine dobila je prvu nagradu u Italiji. „Prekinute melodije” komponovao je 1981. za našu poznatu čelistkinju Kseniju Janković, i bio je to početak saradnje koja traje tri decenije. Usledili su Koncert za violončelo i simfonijski orkestar, pa Sonata br. 2 za violončelo i klavir, koju su na Čelo festu izveli Srđan Sretenović (violončelo) i Neda Hofman (klavir). Pomenimo i mnogoizvođene „Metamorfoze” za dva violončela, „Musica per due” – za čelo i flautu, „Celosymphonie” kojim je 1995. otvoren Bemus (K. Janković i Beogradska filharmonija) i Divertimento za dva čela koji će mu doneti Mokranjčevu nagradu.

– Većina mojih dela pisanih za violončelo izdata je u Parizu, kod najpoznatijeg francuskog izdavača Alfonsa Leduka, a u redakciji Ksenije Janković. Sva moja dela kamerne muzike nalaze se na CD (PGP-RTS), a izvode ih Ksenija Janković (čelo), Aleksandar Madžar (klavir) i Irena Grafenauer (flauta) – kaže Jevtić.

I da malo otvorimo uho za njegov svet orgulja. Tu ćemo kompozitoru „oduzeti reč” i dajemo je onom ko će tu muziku izvoditi – Erveu Dezarbru:

– ...Nikada ne sviram delo koje ne osećam ili ne cenim. A muziku Ivana Jevtića sviram jer je poštujem, i to iz vrlo jednostavnog razloga: on nikada ne želi da bude u modi, jer biti u modi neizbežno dovodi do toga da se pre ili kasnije postane demode. On ne želi da pripada niti jednom muzičkom klanu, niti jednoj „crkvi”. Ipak, za to su veoma bitni čvrsti koreni, njegovo poreklo iz jugoistočne Evrope, a zatim i oni muzički, obrazovanje stečeno kod Olivijea Mesijana. I kod njega se odmah uočava i uticaj Srednje Evrope, muzički bogatog i osobenog jezičkog izraza. Taj jezik vidim kao mešavinu uticaja iz koje izbija jedan sasvim lični svet, izraz sačinjen od boja, od veza, od biranog, nikad usiljenog sklada, od pravih ritmova. Sve se to nameće publici u svom prirodnom i jasnom obliku. Pojedine stranice podsećaju me na Klodelove stihove: talasanje svetskih voda, nabiranje zemljinih slojeva, jecanje planete…Eto zašto sviram tu muziku!

Ako je želite slušati: početak je večeras, u 20.30, u pomenutoj crkvi na Neimaru.

--------------------------------------------------------------------

Pariski koncert – sa prijateljima

U pariskoj sali Gavo, 22. septembra, biće veliki koncert sa delima Ivana Jevtića. Odštampan je i plakat na kome piše – Njegova muzika, sa prijateljima. A u tom društvu su, uz Francuze, i čelistkinje Ksenija Janković i Maja Bogdanović, Snežana Savičić, sopran, i BGO „Dušan Skovran” sa dirigentom Vesnom Šouc.