Gde živi Cvetković

Mirko Cvetković je na treću godišnjicu vlade, koje je predsednik, odlučio da „zarati” sa narodom.

Nije Cvetković ratoboran, nije nerazuman, nije svadljiv, ali kada kaže da je zadovoljan radom vlade, prosečan građanin Srbije pomisli da njegovo radno mesto nije u Nemanjinoj 11 u Beogradu.

Dakle, Cvetković kaže da je zadovoljan radom vlade zato što će Srbija po stopi privrednog razvoja u ovoj (tri odsto) i idućoj godini (4,5 odsto) biti regionalni lider.

Na ovo prosečan građanin, prepisujemo sa sajta B 92, odgovara premijeru: „Puna usta hvalospeva, naspram naših praznih džepova. Puno raznih statističkih podataka i brojeva, a kod ogromne većine običnih građana je uglavnom samo jedan isti aktuelan broj na računu – nula!”.

Koliko je razumno i shvatljivo da premijer pokazuje brojke koje idu njemu u prilog – jednako je prihvatljivo da narodu jedina mera vrednosti bude njegov džep.

Ko se bavi proučavanjem mišljenja naroda zna da je on uvek nezadovoljan vladom. U seriji istraživanja Ipsos Strateškog marketinga od 2000. godine pa do juče radom vlade je zadovoljno u proseku između šest i 12 odsto građana Srbije. Porast zadovoljstva se beleži u trenucima kada vlada započinje mandat ili kada Srbija dobije „beli šengen”. Cvetkovićeva vlada nije izuzetak od ovog pravila da od svih institucija u Srbiji uvek uživa najmanju podršku.

Pokušajmo da u ovaj gotovo stereotip o odnosu između građana i Vlade Srbije unesemo i malo realnosti. Prvo, šta je obećao premijer Cvetković pre tri godine. Kao osnovne ciljeve je naveo: opredeljenje za evropsku budućnost Srbije, neprihvatanje nezavisnosti AP Kosova i Metohije, neophodnost jačanja ekonomije, jačanje socijalne odgovornosti vlade, pooštravanje borbe protiv kriminala i korupcije, poštovanje međunarodnog prava.

Od šest zacrtanih ciljeva, vlada dobro stoji sa tri: EU, KiM, međunarodno pravo. Sa dva – pola-pola: kriminal i korupcija, socijalno odgovorna vlada. Zašto pola-pola. Kada plaća radnicima neisplaćene plate od pre osam godina ili kada povezuje radni staž još iz vremena vladavine Slobodana Miloševića, vlada – po sudu naroda – jeste socijalno odgovorna. Ali je, u očima naroda, i neodgovorna kada povećava broj nezaposlenih. Baš kao što je neubedljiva u borbi protiv visoke korupcije, a ubedljiva u hapšenju kriminalaca koje niko pre nije smeo da pogleda bez izvinjavajućeg osmeha.

Sa jednim, najvažnijim za predstavu o vladi, stoji loše: ekonomija. Nisu ostvareni ciljevi iz premijerovog ekspozea: 200.000 novih radnih mesta, sedam odsto godišnji rast bruto domaćeg proizvoda, inflacija od četiri odsto u 2012. godini. Svetska ekonomska kriza je ključni razlog zašto ti ciljevi nisu ostvareni. A Cvetković je krivac što nije kazao da su njegovi ministri Dinkić i Đelić lažni optimisti kada su tvrdili da je kriza mačji kašalj.

Da je Cvetković rekao poput premijera Portugalije da nas čekaju najteže godine i da je posao vlade da prođemo kroz krizu sa što manje ožiljaka bio bi popularan koliko jeste, ali bi mu narod više verovao.