I 007 umire

London nije samo baza agenta 007, već i grad u kojem špijuni najviše umiru. Prirodno, ili nasilno, tek smrt Aleksandra Litvinjenka, bivšeg visokog operativca KGB-a i FSB-a, još jednom je ukazala na činjenicu da je najveći deo važnih političkih i špijunskih emigranata sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza našao svoje utočište u Velikoj Britaniji, koja im je i nesebično udelila azil. Zapravo, špijunski rat između Moskve i Londona bio je karakterističan za ukupne odnose na tom planu između Istoka i Zapada za vreme hladnog rata, a brojna međusobna proterivanja diplomata optuženih za nedozvoljene aktivnosti bila su i tada spektakularna. Samo u jednom navratu London je, početkom osamdesetih godina, proterao 120 sovjetskih diplomatsko-konzularnih službenika. Moskva, naravno, nije ostala dužna i odgovorila je istom merom.

Ubistvo, ili samo smrt Litvinjenka prvi je takav slučaj još od ubistva bugarskog emigranta i špijuna Georgija Markova 1978. takođe u Londonu gde je i radio kao novinar radija "Slobodna Evropa". Markov je ubijen otrovanom kuglicom – iglom skrivenom u specijalnom kišobranu. Naime, u to vreme kišobran je bio "rukopis" bugarskih tajnih službi.

Osvetu prema bivšem pripadniku neke obaveštajne službe u principu nikada ne vrši njegov nekadašnji poslodavac, već unajmljena strana. Takvih "izvođača i podizvođača radova" ima u Londonu mnogo, bilo da je reč o strukturama obaveštajnih službi država bivšeg Varšavskog pakta, mafiji, ili biznismenima koji kupuju dobre odnose sa određenim centrima moći. Naravno, ne treba isključiti ni mogućnost da je pokojni Litvinjenko bio možda dvostruki, ili trostruki agent po principu: pažljivo prisluškujemo kako nas prisluškujete da vas prisluškujemo...

LONDON JE UZBUĐEN ZBOG ŠKOTA, jer Škoti opet traže nezavisnost i smatraju da stvari počinju već kada je reč o vremenskoj prognozi. Naime, engleski meteorolozi detaljno izveštavaju o vremenu na jugoistoku i u centralnom delu Engleske, ali kada je Škotska u pitanju samo pokazuju prstom na gore. Navodno je baš takav stav Vestminstera prema Škotskoj.

Iz perspektive Londona, Škotska je daleko, doduše takav stav postoji u i obrnutom pravcu. Škotski nacionalisti već odavno traže nezavisnost iako su u međuvremenu dobili i svoj parlament, imaju sopstveni obrazovni, pravni i agrarni sistem, razvijeno preduzetništvo i trgovinu, brdovit reljef i oštru klimu, kao i junačku istoriju borbe sa Englezima. No, za većinu Engleza Britanija je ona koju je personifikovao Alf Garnet u klasičnoj komediji situacije "Dok nas smrt ne rastavi".

U IRAKU JE PRAVI PAKAO, dnevno gine više od stotinu ljudi. Lako se ušlo u rat pod sumnjivim i naduvanim izgovorima, postigla se prvobitna klasična vojna pobeda i srušen je režim. Zatim je došla okupacija i uspostavljanje novog proameričkog režima i stvari su onda poprimile drugi tok. Ustanak, terorizam, ekstremisti, gerila, haos, nepostojanje izlazne strategije. Politička kritika rata u Iraku u Americi je već dostigla kritičnu tačku iako su poređenja sa Vijetnamom problematična. No, danas je američka spremnost na gubitke manja nego u Vijetnamu, a uticaj medija veći. Rat u Vijetnamu Amerika je izgubila upravo kroz medije.