Ljubav nam je svima potrebna

Uživam u liku Madam Beatris! Veliki mi je izazov da baš u ovim godinama izađem iz sebe, da ne budem samo ona Ljilja koju svi znaju: žena sa puno energije, strasti, već da budem mekša, toplija, nežnija. Mislim da će i publici biti zanimljivo da me vidi u drugačijem svetlu... – kaže glumica Ljiljana Stjepanović koja pomenuti lik gradi u muzičkoj drami „Grk Zorba” koju, prema motivima romana Nikosa Kazancakisa i u dramatizaciji Predraga Perišića, režira Mihailo Vukobratović. Predstava će premijerno biti izvedena u petak uveče, 29. jula, u okviru festivala Grad teatra u Budvi, koji je pored Pozorišta na Terazijama koproducent projekta.

A da je u liku Madam Beatris Ljiljana Stjepanović drugačija od svih prethodnih svojih heroina: Nušićevih „junaka u suknji”, punokrvnih samosvesnih žena u delima Stevana Sremca, kraljice Marije, Živke, Eleonore Majković, Ozrenke Soldatović, Side Pandurović i mnogih drugih, uverili smo se na licu mesta – na probi predstave „Grk Zorba”.

Temperamentna, energična, ranjiva, bolešljiva, ljupka, zavodljiva, naivna, plačljiva, nežna, mila... sve te je osobine utkala Ljiljana Stjepanović u lik Madam Beatris. I kao da prvi put gledamo dragu umetnicu na sceni. Kao da je tek sada dobila pravu šansu da pokaže svoj raskošni talenat. Gledamo Ljiljanu iz sasvim drugog ugla, u novom izdanju, i pored toga što je prošle godine otišla u penziju. I što je prethodnih pet godina radila bez dana pauze.

Dugo Ljilja Stjepanović nije dobila ulogu u svom matičnom pozorištu, od „Učenih žena”, kako reče. I zato nam je posebno drago, kao i celom ansamblu Pozorišta na Terazijama, što je upravo njoj Miša Vukobratović poverio ovu ulogu.

– Očigledno da je Beatris čekala mene, ali i ja nju. Ta krhka, ranjiva, emotivna žena, izvukla je iz mene najtananija osećanja i predstavila me u sasvim drugačijem izdanju. To sam i htela. Nadam se da neće zvučati patetično ako kažem da do sada nisam imala priliku da se pokažem u ovakvom svetlu, da predstavim šta sve umem i mogu. Ovo je drugačija Ljiljana Stjepanović, zato mi i odgovara Madam Beatris, jer mi je dala priliku da izrazim emociju: strast, ljubav, cvrkutanje! Da jednostavno kažem i pokažem: znam ja i to, podvlači naša sagovornica i dodaje:

– Moja junakinja se raduje životu iako umire na kraju predstave. Krije svoju bolest, jer ne želi da je vide u takvom izdanju. Beatris je ostavljena od svih koje je volela, koji su nju voleli. Zato je tužna, izneverena. Ipak, dobija priliku da joj se ispuni jedina želja u životu. Da se uda pre nego što umre. Na kraju predstave umire sa burmom na ruci, ali srećna jer konačno ostvaruje svoj san. Potresna scena. I dok umire Beatris misli kako da zaštiti druge, da ne povredi druge. Negde sam pronašla sličnost sa njom. Sav bol koji sam imala privatno u životu nosila sam u sebi i vrlo retko ga pokazivala. Ne zato što nisam osoba koja plače, već da ne bih povređivala druge. Sličnosti ima mnogo, upravo zato mislim da će se u liku Beatris prepoznati mnoge žene, kao i kroz lik Marije, mlade udovice, pune, da ne kažem hormona, jer je to ružna reč, već neiskazane ljubavi i strasti koju tumači Jelena Jovičić. Dakle, ljubav nam je svima potrebna. Ljubav je jedino sredstvo sa kojim možemo da se branimo od zlih vremena, zlih ljudi, svega što nas okružuje i što nam se dešava. Samo ljubav, ljubav, ljubav...

U radu na muzičkoj drami „Grk Zorba”, kako kaže naša sagovornica, mnogo su joj pomogli songovi koje je napisao Slobodan Obradović, u smislu da ulogu pojasni, produbi, ali i odlični kostimi koje je kreirala Emilija Kovačević.

– Gledala sam istoimeni film jako davno, ali ne i sada. Smatram da je u ovom slučaju dramatizacija složenija, da su likovi kompleksniji. Razrešenja u drugom činu su fantastična. Očekujem da ljudi neće uživati samo u grčkoj muzici, već i u priči, toplim, ljudskim sudbinama. Da vide kako se ljudi menjaju, kako izlaze iz sebe, kako na kraju krajeva umiru, kako se ubijaju. A sudbine naših junaka su do te mere svevremene, aktuelne, njihovi problemi, ljubavi, smrti, ubijanja, samoubijanja... Sve je to život kao i dan-danas, kao i pre trideset, odnosno kao i pre hiljadu godina. Ima mnogo sukoba, energije, emocija, ali mislim da je urađen veliki posao. I da će i budvanska, kasnije i beogradska publika, uživati u uzbudljivoj priči, moru, Kritu, ljubavi, emocijama, neponovljivoj energiji – kaže na kraju razgovora Ljiljana Stjepanović.