Busija

Opet ja o Crnoj Gori. Očevina mi je pa me nekako posebno raduje svako njeno dobro i naročito iznervira svaka njena bespamet. Naravno, reč je o političkoj vlasteli, što se bespameti tiče...

Naime, oglasiše se konačno podgorički "perjanici" o Kosovu i Metohiju, a Boga mi bolje da su ćutali. Zauzeli su, kažu, zvaničan stav da će po pitanju konačnog statusa južne srpske pokrajine ostati neutralni, šta god im to značilo?! Pre će biti da su to zauzeli busiju negoli stav, ali... Ako je i od diplomatije, mnogo je. Na toliko nesvrstanosti bi im i Tito, i Naser, i Nehru zamerili.

Ako se spoljna politika vodi po principu: "nisam ja ni za ni protiv, već naprotiv", preporučujem svoju babu kao idealnog kandidata za neku od jačih funkcija u vladi nad Moračom. Trenutno je neraspoređena u porodičnom prezidijumu, za svoje mišljenje vazda konsultuje nekog, a kad god prigusti poziva se na demenciju i sklerozu. Daleko bi dogurala u politici...

Elem, ne navrćem ja vodu ni na čiju vodenicu, već to ona sama, svojim tokom, čini. Pola Metohije je rodom, poreklom ili starinom iz Crne Gore i u nju je veliki deo njih i izbeg’o od ’99 na ovamo. Časnije je tim ljudima opaliti šamar, nego ostati "neopredeljen" nad njihovom mukom.

Ako neko i nađe zamerku ovom argumentu, evo potežem istoriju u pomoć. Sramota je što ja mlađan moram da ih podsećam na nju, ali izgleda da su vetrovi s Gorice prejako tukli, u zadnje vreme. Mnogo pre Čekuove "šoping" posete, odigrala se u crnoj Gori – Mojkovačka bitka.... Ja sam tek jedan od hiljade praunuka i unuka onih, koji su za čast i pravo Srbije tad (i još toliko puta i pre i posle toga) ustali, braneći ujedno i čast Crne Gore. I nisu branili dobrosusedske odnose, već bratstvo, koliko god to nekome danas smetalo i koliko god zagovarali nakaradnu ideju da se s takvim "stereotipima" ne može kroz 21. vek... Može i mora. To što brat i ja živimo u dve zgrade, ne čini nas više komšijama nego rodom rođenim. 

Nije ovo patetika, nit propaganda, niti ikoga zovem na oružje (mojkovačko stradalništvo sam pomenuo tek kao najsadržajniju metaforu nedvosmislene i ne licemerne bliskosti). Crna Gora je, gospodo, velika baš zbog toga što nikome nije dala da je smatra – malom. Ni to nije mitomanska floskula, već suva istina. Evropska integracija ne podrazumeva prethodnu dezintegraciju svesti. Nije vam, gospodo, Crna Gora veš na štriku... S Prokletija i Čakora ne duvaju topliji vetrovi...

I kada se na kraju sve sabere i oduzme, možda ovako politikantstvo i ne bi trebalo da čudi od vlasti koja je zauzela jasan stav o pravima kornjača s Galapagosa, plemenima iz Malija i retkim insektima iz Nove Gvineje. Oni ne čine "prelomni" procenat u glasačkom telu...

Junaštvo je kad braniš sebe od drugih. Čojstvo je kad braniš druge od sebe. A kako se ovo što činite, zove?..