Kad nadležni nisu nadležni

Nadležni već dugo „nisu nadležni” da daju odgovore koje građani očekuju, da tumače propise ili komentarišu događaje. To umesto njih čine određena vrsta specijalista za odnose s javnošću (poznatiji kao pi-arovi), čija se komunikacija, u poslednje vreme, uglavnom svodi na dopisivanje imejlovima. Vi njima pošaljete pitanja, oni vam odgovore. Naravno, u roku od nekoliko dana, bez obzira na dnevnu aktuelnost teme. Kada se dobro informišu. A to izgleda ovako: svako pitanje koje im se ne sviđa preskoče. Zašto da se znoje ispred mikrofona i diktafona, strahujući od novinarskih pitanja, kada je jednostavnije da sednu ispred računara i uz pomoć saradnika sroče nekoliko, uglavnom uopštenih rečenica i „završe” posao.

Postalo je gotovo nemoguće doći u kontakt sa zamenikom ili pomoćnikom ministra koji bi, po prirodi posla, morao „iz cuga” da nam odgovori na pitanje. Najčešći je odgovor – da nisu zaduženi da daju zvanične izjave, jer da jesu, šta bi onda radili njihovi portparoli?

Tako je redakcija „Politike” pet dana čekala da joj Ministarstvo infrastrukture, tvorac Pravilnika o tehničkoj ispravnosti vozila, koji propisuje novi komplet prve pomoći, odgovori na jednostavno pitanje: da li nova prva pomoć može da se dopunjuje? Posle skoro nedelju dana dobili smo zvaničan odgovor: može.

Iako je nadležno ministarstvo propisalo obavezu posedovanja nove prve pomoći, službenici su smatrali da oni nikako nisu nadležni da tumače sopstvene propise. Čak su se pomalo naljutili jer ih redakcija svakodnevno uznemirava jednim te istim pitanjem. Izašli su nam u susret i odgovorili da nisu nadležni! Šta još hoćemo od njih?

Oni jesu zaduženi za nametanje obaveza narodu, ali ne mogu da brinu o tome koliko će prva pomoć koštati vozače, ni da li će ih saobraćajac kazniti ukoliko se osmele da upotrebe zavoj ili gazu.

Takođe, zašto bi razmišljali o činjenici da je država doprinela tome da se automobil u Srbiji smatra luksuzom? Ako neko hoće da „vozika” sebe ili decu u kolima neka izvoli da plati svake godine: oko 20.000 dinara za registraciju, 2.000 dinara za zeleni karton (kad ima para da ide u inostranstvo može valjda i ovo da plati), a uskoro vanredno i oko 20.000 za sve četiri zimske gume i samo 2.500 za komplet prve pomoći. Pa ko voli nek’ izvoli! Zašto bi se oni pravdali bilo kome?

Na žalost, slična je situacija i u drugim značajnim ustanovama. U jeku rasprave o prvoj pomoći, obratili smo se MUP-u koji smo upitali koje su nadležnosti saobraćajne policije prilikom provere posedovanja prve pomoći. Zvaničan odgovor MUP-a , koji bi svaki saobraćajac trebalo da „istrese iz rukava”, stigao je tek posle pet dana. Portparoli su se čak brecnuli jer smo se drznuli da, bez njihovog znanja, okrenemo broj Uprave saobraćajne policije. Biro za odnose s javnošću je, kako su nam rekli, zadužen za ubrzavanje komunikacije između novinara i stručnjaka.

Pa ko voli nek’ izvoli! Neka priupita nešto važno stručnjake iz državnih ustanova.