Srpske institucije garant opstanka Srba na KiM

Bez institucija države Srbije na Kosovu i Metohiji, srpski narod neće opstati na prostoru južne pokrajine. Ako dođe do gašenja srpskih institucija, Srbi će se iseliti u centralnu Srbiju, poručuju predstavnici lokalne samouprave na KiM i vlasti u Beogradu posle liste zahteva koje je u Beogradu prekjuče isporučila nemačka kancelarka Angela Merkel kao uslove Srbiji za nastavak procesa evropskih integracija.

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je juče da će Srbija nastaviti u najvećoj mogućoj meri da obavlja svoje funkcije na severu i u drugim delovima KiM i da neće odustati od svojih institucija na toj teritoriji.

„Srpske institucije neophodne su srpskoj zajednici na KiM i mi se tih institucija ne možemo odreći, niti ih možemo ugasiti, jer bismo samim tim ugasili i našu želju da sačuvamo Kosovo unutar Srbije”, rekao je Bogdanović za agenciju Beta.

Bogdanović je kazao da su poruke i zahtevi o ukidanju „takozvanih paralelnih institucija” za Srbe na KiM apsolutno i potpuno neprihvatljivi i da će Srbija nastaviti da vrši svoju funkciju i ulogu na Kosovu. Ocenio je da je potpuno pogrešno nazivati paralelnim institucijama demokratski izabrane institucije koje su formirane na demokratskim izborima slobodnom voljom naroda i dodao da se može reći da su „paralelne” nelegitimne institucije Prištine. „Upravo zahvaljujući sopstvenim institucijama srpsko stanovništvo na KiM je ostalo, opstalo i preživelo. Ta činjenica na najbolji način pokazuje da su naše institucije na Kosovu stvarna i nasušna potreba srpskog naroda i njegovog opstanka u pokrajini”, rekao je Bogdanović.

Praktično istim rečima srpske institucije na KiM brani i bivši ministar za KiM Slobodan Samardžić, ali i Krstimir Pantić, predsednik opštine Kosovska Mitrovica, i Goran Arsić, načelnik Kosovskog okruga sa sedištem u Gračanici. Pantić i Arsić za „Politiku” kažu da su uvereni da će srpske institucije opstati, ali da u slučaju njihovog gašenja Srbe ništa ne bi moglo zadržati na prostoru KiM.

„Prosveta, zdravstvo i lokalna samouprava su jedina veza koju srpski narod ima sa vlastima u Beogradu. To su jedine institucije kojima srpski narod veruje, koje podržava i u koje će verovati. Od 1999. Albanci nisu uspeli da uspostave svoje institucije niti svoje zakone na severu pokrajine upravo zbog činjenice da srpski narod veruje državi Srbiji, da smatra da je KiM deo Srbije i to je naš najveći uspeh. Otuda i svi pritisci koji su usmereni prema Vladi Srbije da se ugase naše institucije”, ističe Pantić.

Arsić dodaje da pomenuti najgori scenario Srbi ne bi mogli mirno da prihvate, jer im životna egzistencija zavisi od institucija države Srbije. Pored toga, s obzirom na traume koje su doživljavali prilikom intervencija ukidanja mobilne i fiksne telefonije i isključenja struje i vode, stekli su i veoma loše iskustvo sa kosovskim institucijama. On navodi da 22.000 zaposlenih na KiM prima zaradu iz budžeta Srbije (prosveta, zdravstvo, lokalna samouprava, javna preduzeća), još 21.000 Srba, koji su ranije radili u privredi, prima minimalnu zaradu od 8.500 dinara plus 30 odsto kosovskog dodatka (ukupno oko 11.000 dinara), a tu su još i penzioneri.

„Znači, ako dođe do gašenja srpskih institucija i nemogućnosti primanja tih zarada, sve srpsko stanovništvo, ne samo južno od Ibra, nego i severno, biće prinuđeno da napusti svoja ognjišta i da pređe u centralni deo Srbije”, ističe načelnik kosovskog okruga.

Međutim, prema nekim procenama, od 10 do 15 odsto od ukupnog broja ljudi koji imaju primanja iz budžeta Srbije, uzima i tzv. kosovski vaučer, odnosno dobija od 500 do 700 evra (zdravstveni i prosvetni radnici) za učešće u kosovskim institucijama.

„Moram da pohvalim Dom zdravlja Gračanica – apsolutno nijedan zaposleni ne prima tzv. kosovski vaučer. U svim ostalim institucijama je bar po desetak onih koji ga dobijaju. Ako država Srbija uspe da pronađe adekvatno rešenje za ovakve slučajeve, mogli bismo ravnomernije da raspodelimo ta sredstva, odnosno veći broj ljudi bio bi finansijski pokriven i tako bismo ih u većem broju zadržali na KiM”, ističe Arsić.

Pantić, opet, navodi da Kosovska Mitrovica ima desetak javnih preduzeća i ustanova gde je, zajedno sa lokalnom samoupravom, oko 600 zaposlenih. „Znači, oko 2.000 je zavisno od budžeta Republike Srbije – gašenje takvih institucija bi dovelo do jedne humanitarne krize i do iseljavanja sa teritorije severa pokrajine”, dodaje on.

Govoreći o ciframa, Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS-a, navodi da Srbija u južnoj pokrajini ima pet okruga sa načelnicima koji sprovode politiku Srbije u okviru tih pet oblasti, zatim obrazovne, zdravstvene i institucije socijalne politike, infrastrukturu i javna preduzeća. „Od toga zapravo živi 120.000 ljudi i ako se to ugasi, Srbima će biti najbolji znak da se sele, ili da se podrede nelegalnoj i kriminalnoj državi koja se zove Kosovo”, dodao je Samardžić.

On je juče ocenio da Angela Merkel porukom o ukidanju „paralelnih institucija” na Kosovu od Srbije traži da se odrekne državnih struktura na sopstvenoj teritoriji i „okrene leđa” Srbima sa Kosova. „Paralelne strukture na Kosovu su zapravo albanske institucije koje su nelegalno i jednostrano proglasile nezavisno Kosovo”, rekao je Samardžić za agenciju Beta.

--------------------------------------------------------------

Šta će biti sa evropskim putem

Prema rečimaministra Gorana Bogdanovića, u ovom trenutku nezahvalno je govoriti o tome da li će Srbija ostati pri istoj odluci i u slučaju da insistiranje na paralelnim institucijama blokira evropski put Srbije. „Potpuno smo opredeljeni da ispunimo sve kriterijume Evropske unije, ali ovo je pitanje koje se tiče naše državnosti, Ustava i zakona”, rekao je Bogdanović.

Bivši ministar Slobodan Samardžić kaže da zahtev o ukidanju paralelnih institucija na Kosovu predstavlja ultimatum Srbiji za dobijanje kandidature za članstvo u Evropskoj uniji. „To praktično znači da Srbija mora da prihvati zahtev za carinski pečat i da se on prizna na administrativnim prelazima između Srbije i Kosova”, naveo je Samardžić. On je kazao da je novi ultimatum za dalji nastavak procesa pridruživanja Srbije EU očekivan i da se ne može predvideti kako će se vlada ponašati prema tom zahtevu, s obzirom na to da je do sada prihvatila sve postavljene uslove.