Premijer u teškim vremenima

Ostaće upamćen kao premijer zemlje koja je dogurala do bankrota, uzdrmala EU i dovela u pitanje opstanak i smisao evrozone.

Georgios – Jorgos – Papandreu je više od običnog lika iz antičke tragedije. Usudio se da, pod pritiskom krize, prvi put u istoriji sunarodnike tera da poštuju zakone, plaćaju poreze, prepolovio im je plate, ukinuo bonuse.

Aludirajući na njegovo poreklo i odrastanje van domovine – po majci je Amerikanac rođen 1952. u Sent Polu, u Minesoti – protivnici kažu da je slab prema Zapadu. Zaboravljaju da su mnogi bili srećni što je Grčka za premijera dobila visokoobrazovanog modernog liderasvetskih manira, zdravih navika,sportskog stasa,sposobnog da trči atinski maraton.

U Grčku je potomak čuvene političke dinastije – oca Andreasa i dede Jorgosa koji su kao premijeri ostavili neizbrisiv trag – prvi put došao kao osmogodišnji dečak.

Obrazovanje je stekao u SAD,Švedskoj i Kanadi. Završio je sociologiju na koledžu u Masačusetsu, magistrirao na Londonskoj školi za ekonomiju,bio saradnik na Harvardu.

Vratio se u zemlju 1974. posle obnove demokratije. U politiku je ušao kao poslanikPanhelenskog socijalističkog pokreta, PASOK, 1981, u godini u kojoj je njegov otac postao premijer. Bio je dva puta ministar –prosvete i verskih pitanja.Kao šef diplomatije 1999–2004. pokazao je istančanost i doprineo unapređenju odnosa Grčke sa susedima. Socijalistička internacionala izabrala ga je za predsednika 2006.

Umeće pregovaranja, uz baratanje engleskim,francuskim, španskim i švedskim, koristio je u mnogim kriznim situacijama ili direktnim kontaktima sa evropskim liderima u čijim očima nije gubio ugled ni sada kada kao 182. premijer u istoriji zemlje moli za Grčku.

Govori tiho i ravno, ali ume da ustalasa pristalice i da s narodom zaigra sirtaki. Strpljenje, osmeh i taktičnost mu niko ne osporava, mada je u predizbornoj kampanji pokazao da ume da razgovara i nediplomatskim jezikom.

Sada, kada nacija siromaši,kada se „steže kaiš“, malo ko može da ga voli. Ipak, Grci mu priznaju smelost da se uhvatiti u koštac sa starim navikama i ispravlja greške prethodnika koji su Grčku „zavili u crno”.

Jorgos nema harizmu oca Andreasa i teško je poverovati da će politička cena za nepopularne mere koje sprovodi biti mala.Ali,za utehu, ostaće zapamćen kao premijer koji je pokušao sve da Grčka ne potone u bankrot i sunarodnike ubedi da izdrže.

Jasmina Pavlović-Stamenić