Премијер у тешким временима

Остаће упамћен као премијер земље која је догурала до банкрота, уздрмала ЕУ и довела у питање опстанак и смисао еврозоне.

Георгиос – Јоргос – Папандреу је више од обичног лика из античке трагедије. Усудио се да, под притиском кризе, први пут у историји сународнике тера да поштују законе, плаћају порезе, преполовио им је плате, укинуо бонусе.

Алудирајући на његово порекло и одрастање ван домовине – по мајци је Американац рођен 1952. у Сент Полу, у Минесоти – противници кажу да је слаб према Западу. Заборављају да су многи били срећни што је Грчка за премијера добила високообразованог модерног лидерасветских манира, здравих навика,спортског стаса,способног да трчи атински маратон.

У Грчку је потомак чувене политичке династије – оца Андреаса и деде Јоргоса који су као премијери оставили неизбрисив траг – први пут дошао као осмогодишњи дечак.

Образовање је стекао у САД,Шведској и Канади. Завршио је социологију на колеџу у Масачусетсу, магистрирао на Лондонској школи за економију,био сарадник на Харварду.

Вратио се у земљу 1974. после обнове демократије. У политику је ушао као посланикПанхеленског социјалистичког покрета, ПАСОК, 1981, у години у којој је његов отац постао премијер. Био је два пута министар –просвете и верских питања.Као шеф дипломатије 1999–2004. показао је истанчаност и допринео унапређењу односа Грчке са суседима. Социјалистичка интернационала изабрала га је за председника 2006.

Умеће преговарања, уз баратање енглеским,француским, шпанским и шведским, користио је у многим кризним ситуацијама или директним контактима са европским лидерима у чијим очима није губио углед ни сада када као 182. премијер у историји земље моли за Грчку.

Говори тихо и равно, али уме да усталаса присталице и да с народом заигра сиртаки. Стрпљење, осмех и тактичност му нико не оспорава, мада је у предизборној кампањи показао да уме да разговара и недипломатским језиком.

Сада, када нација сиромаши,када се „стеже каиш“, мало ко може да га воли. Ипак, Грци му признају смелост да се ухватити у коштац са старим навикама и исправља грешке претходника који су Грчку „завили у црно”.

Јоргос нема харизму оца Андреаса и тешко је поверовати да ће политичка цена за непопуларне мере које спроводи бити мала.Али,за утеху, остаће запамћен као премијер који је покушао све да Грчка не потоне у банкрот и сународнике убеди да издрже.

Јасмина Павловић-Стаменић