O ,,realnosti na terenu”

Začudio me je, gotovo iznenadio, pristup Miljenka Derete, „kosovskom pitanju”, iznet u „Politikinoj” rubrici „Pogledi” („U bekstvu od dijaloga”), povodom aktuelnih događaja na severu Kosova i Metohije.Radostan zbog započetog dijaloga (više iznuđenog nego dobrovoljnog), koje je sa kosmetskim Albancima započela Srbija, pa potom razočaran zbog prekida, a uz očekivanje da će dijalog dovesti do prihvatanja „realnosti na terenu”, sklon je da svu krivicu zbog novonastale situacije na tom terenu svali na srpsku stranu.

Spočitavajućijoj da je nesposobna da zapuši uši za eho koji dolazi iz „rovova iskopanih devedesetih”, te da nema nikakvu novu politiku usklađenu sa naporima druge strane da ostvari svoj cilj. Pri tome g. Dereta smatra da je taj cilj legitiman, podsećajući (koga?) da je Srbija odvajkada pokušavala da preko Oznei DB-avlada Kosovom. Dereta se nije ni rodio kada je, nešto pre nego što će se oformiti ta famozna Oznakao vojna bezbednosna služba, sa Kosmeta proterano četvrt miliona Srba, kojima je posleratna vlast dekretom zabranila povratak na imanja na koja su imali vekovne tapije.

Tako je bukvalno preko noći promenjena demografska slika Kosova i Metohije. Pri tome su se Albanci iz Albanije naseljavali na ta imanja, nesmetano prelazeći granicu.To je valjda ta istorija koju g. Dereta hoće da preskoči, e da bi nas, potom, podsetio na Ustav iz 1974, koji je obezbedio kosovsku autonomiju i bezmalo idiličan suživot (ne)postojećih Srba i demografski već ekspandiranih (rasprostranjenih)Albanaca. Doduše, dozvoljava da su i tada postojali zahtevi za Kosovo republiku, ali, što je, naglašava, jako važno, nisu ih gušili samo Srbi nego i Albanci (koji to?!). A pošto je sve bilo stvar dijaloga (o čemu?!), njegovim prekidanjem buknuo je pokret za otcepljenje. I, još gore, rat.

Zapanjujuća je Deretina konstatacija da Ibrahima Rugovu treba ,,praviti od blata” samo zato što je želeo otcepljenje mirnim sredstvima. A Beograd je kriv jer nije hteo da razgovara o mirnom otcepljenju dela svoje teritorije.

To što su se neke strane vlade stavile na stranu separatista ne obavezuje Srbiju ni našta. Napori srpske države da ne da svoju teritoriju, da ne uvaži „stanje na terenu” su iznad prava uzurpatora i osvajača. A ako i treba, kako Dereta smatra, uvažavati situaciju na terenu, ne vidim zašto to ne bi bila ova u kojoj se Srbi barikadama brane od nasrtaja svih onih za koje Kosmet nema ni u naznakama onakav značaj kakav ima za Srbe i srpsku državu. U tom kontekstu, Rezolucija saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 jeste Sveto pismo za državu Srbiju.

*Naučni savetnik u penziji, Beograd