Fiksno plivajući

Ekonomista, tvorac evra i nobelovac, Robert Mandel podgreja ovih dana na velikom skupu u Inteza banci večnu srpsku monetarnu dilemu – da li fiksirati kurs dinara za evro, uvesti valutni odbor umesto Narodne banke i tako doći do preko potrebne ekonomske stabilnosti ili do tog cilja stići sadašnjom politikom fleksibilnog kursa i emisionom bankom mučnog dinara. Taj arhimandrit svetskih finansija ne ostavi ni trunku dvojbe – po njemu za zemlju kakva je Srbija fiksni kurs je pravo rešenje. Da li?

Uz sve poštovanje uglednog gosta tu ideju odmah nije podržala direktorka Inteza banke, Draginja Đurić, rekavši da „imajući u vidu visoku inflaciju, nezaposlenost i budžetski deficit Srbije, ovo nije momenat za fiksiranje kursa dinara prema evru… i da joj se u ovakvoj maloj, otvorenoj zemlji, dok kriza još traje, ne čini baš izvodljivom ta ideja”.

I tu bi za trenutak ta priča mogla da se završi. Ugledni gost je rekao svoj stav, koji i teorija i praksa veoma dobro poznaju, a mi nastavljamo po starom – da vodimo neku vrstu fiksno plivajućeg kursa, pa dokle stignemo.

Osnovno je pitanje – da li samo fiksiranje kursa dinara može Srbiju da dovede do stabilnosti? Odgovor je, naravno, ne. Nijedna usamljena mera, ma kako bila delotvorna ne može sama po sebi da reši problem stabilnosti neke privrede, a pogotovo ne našoj kojoj je još potreban i razvoj. I sada dolazimo do još jednog pitanja o kome se nije ovih dana pričalo, ali koje niko ne može da izbriše.

Kada bi se u ko zna kojoj prilici i odlučili za zakivanje kursa na kom bi to nivou bilo – 130, 150, 200… dinara za evro. Ili, zašto ne, na 90, 80, pa i 60 dinara, koliko je vredeo kada smo marke menjali u novu evropsku valutu. Ko je taj ko će reći – to je ta, prava vrednost koja će nas kao Mojsije povesti u obećanu stabilnost.

Problem, po svemu sudeći, a taj stav „Politika” godinama zastupa, nije u pukom kursu evra, dolara ili franka i modelu vođenja monetarne politike. Končano imamo obilje iskustava zemalja sa fiksnim i plivajućim kursom, sa evrom i bez njega. Retke su države, poput Švajcarske, Norveške, Švedske, Austrije… bez problema sa ekonomijom i visokim deficitima budžeta i javnih finansija.

Srbiji, nažalost, probleme s kojim se decenijama suočava neće, niti može rešiti kurs dinara ili model za njegovo vrednovanje, već upravo ono na šta je i Mandel, takođe, upozorio, a što nije izazvalo toliku pažnju javnosti – smanjivanje deficita, štednja i osmišljen razvoj.

A mi toga, za našu nevolju, nemamo dovoljno. Presipamo iz šupljeg u prazno, zajmimo se po svetu i kod kuće, preraspodeljujemo sve tanji nacionalni kolač koga stvara sve manji broj ruku. Iz tog začaranog kruga ne može nas izvesti nijedan devizni kurs, makar ga vodio i sam Mandel, ali može drugačija ekonomska politika u kojoj će kurs biti samo puka alatka, baš kao porezi ili kamate.