Iz života boginje lirike

Valjevo – Na pitanje kako je izgledao pisaći sto za kojim su nastajali antologijski stihovi pesnikinje Desanke Maksimović (1898–1993) sigurni smo da bi mnogi školarci, ali ne samo oni, dali pogrešan odgovor. Zapravo, velika pesnikinja nikada nije koristila sto, već je poeziju „vezla” na dasci oslonjenoj na krilo u poluležećem položaju istovremeno ušuškana sa jastucima. Na dasci je često postavljala i pisaću mašinu. Ovaj detalj iz života boginje lirike više nije tajna, jer se našao pod reflektorima juče zvanično i svečano otvorene nove postavke pod nazivom „O Desanki, perom i slikom” u njenoj rodnoj Brankovini. Tačnije u školi u kojoj je učila, ali jedno vreme i stanovala kao učiteljska ćerka.

 Prva postavka „Zavičaj pesniku” otvorena je 1985. godine za Desankinog života a na novu se čekalo više od četvrt veka. Iz Narodnog muzeja u Valjevu, koji ponovo gazduje spomen-kompleksom u Brankovini, kažu da je razlog tome bio nedostatak finansijskih sredstava. Uz broje lične predmete slavne pesnikinje koji do sada nisu javno prezentovani, nova postavka jedinstvena je i po tome što u logističkoj podršci ima moćne digitalne tehnologije, odnosno trodimenzionalni hologram. U potpunosti je zakoračila u 21. vek.

 – Ovakvom postavkom Narodni muzej iz Valjeva, nastavlja svoj, do sada više puta oprobani koncept, da na prvom mestu nisu samo predmeti i informacije, već njihova visočanstva posetioci. Atraktivnim dizajnom postavke, ambijentalnom rekonstrukcijom atmosfere u kojoj je stvarala Desanka Maksimović, kao i upotrebom najsavremenije tehnologije nastojimo da posetiocima pružimo što kvalitetniji doživljaj koji je na kraju začinjen originalnim govorom stihova koje kazuje ova znamenita pesnikinja, objašnjava dr Vladimir Krivošejev, direktor valjevskog Narodnog muzeja.

 U vitrinama nove postavke smešteni su šeširi i kompleti koje je pesnikinja rado nosila, brojne knjige, rukopisi, nagrade, odlikovanja dok su na panoima fotografije na kojima su zabeleženi najrazličitiji detalji iz života Desanke Maksimović. Među njima blenda je ovekovečila da je pesnikinja za života prisustvovala otvaranju prve muzejske postavke njoj u čast kao i monumentalnog spomenika pesništvu u njenom liku u centru Valjeva. Tu su i brojni susreti sa znamenitim domaćim i inostranim piscima, državnicima i brojnim kulturnim poslenicima. Naravno, i njeno rado slikanje sa, kako je govorila, svojim seljacima iz Brankovine i valjevskog kraja. Istoričar Dragana Lazarević-Ilić autor je idejnog projekta, a muzejski savetnik Slobodan Sekulić Bogdanović, osmislio je dizajn nove postavke. Autorka navodi da je prilikom osmišljavanja koncepta imala na umu da je Desanka ličnost velikog formata kojoj se mora prilaziti pažljivo i na vrhovima prstiju pri tom znajući dobro da je njen životni moto upravo poezija koju je pisala s tolikom lakoćom da je zbunjivala ne sve oko sebe, već i lični talenat.

„Prezentovali smo Desankin životni i pesnički put, ali zavirili i u privatnost njene radne sobe. Nijednog trenutka nismo odustajali od njene poezije, jer je ona suština njenog bića, osnova i pokretač jedinstvenog kreativnog uspona i vremenska vrednost”, kaže Dragana Lazarević-Ilić, dodajući da je u sastavu nove postavke tek oko 10 odsto predmeta i materijala iz prethodne i svi su dobijeni od njenih naslednika porodice Petrović-Milakara, dok su fotografije poklon Dragiše Medenice.

 Ovaj jedinstveni projekat finansijski su podržali Ministarstvo za kulturu, grad Valjevo, ovdašnji muzej i nekoliko donatora čiji su predstavnici na čelu sa ministrom Predragom Markovićem, prisustvovali svečanosti otvaranja.

 Spomen-kompleks u Brankovini, godišnje obiđe oko 30.000 posetilaca među kojima su najbrojnije đačke ekskurzije. Očekuje se da će nova postavka „O Desanki, perom i slikom” uticati da se broj posetilaca značajno poveća, jer lekcijama iz života znamenitih Nenadovića i velike poetese Desanke Maksimović, bez obzira na upozorenja iz stiha „sreća je lepa samo dok se čeka” malo ko će moći da odoli.

Budo Novović