Из живота богиње лирике

Ваљево – На питање како је изгледао писаћи сто за којим су настајали антологијски стихови песникиње Десанке Максимовић (1898–1993) сигурни смо да би многи школарци, али не само они, дали погрешан одговор. Заправо, велика песникиња никада није користила сто, већ је поезију „везла” на дасци ослоњеној на крило у полулежећем положају истовремено ушушкана са јастуцима. На дасци је често постављала и писаћу машину. Овај детаљ из живота богиње лирике више није тајна, јер се нашао под рефлекторима јуче званично и свечано отворене нове поставке под називом „О Десанки, пером и сликом” у њеној родној Бранковини. Тачније у школи у којој је учила, али једно време и становала као учитељска ћерка.

 Прва поставка „Завичај песнику” отворена је 1985. године за Десанкиног живота а на нову се чекало више од четврт века. Из Народног музеја у Ваљеву, који поново газдује спомен-комплексом у Бранковини, кажу да је разлог томе био недостатак финансијских средстава. Уз броје личне предмете славне песникиње који до сада нису јавно презентовани, нова поставка јединствена је и по томе што у логистичкој подршци има моћне дигиталне технологије, односно тродимензионални холограм. У потпуности је закорачила у 21. век.

 – Оваквом поставком Народни музеј из Ваљева, наставља свој, до сада више пута опробани концепт, да на првом месту нису само предмети и информације, већ њихова височанства посетиоци. Атрактивним дизајном поставке, амбијенталном реконструкцијом атмосфере у којој је стварала Десанка Максимовић, као и употребом најсавременије технологије настојимо да посетиоцима пружимо што квалитетнији доживљај који је на крају зачињен оригиналним говором стихова које казује ова знаменита песникиња, објашњава др Владимир Кривошејев, директор ваљевског Народног музеја.

 У витринама нове поставке смештени су шешири и комплети које је песникиња радо носила, бројне књиге, рукописи, награде, одликовања док су на паноима фотографије на којима су забележени најразличитији детаљи из живота Десанке Максимовић. Међу њима бленда је овековечила да је песникиња за живота присуствовала отварању прве музејске поставке њој у част као и монументалног споменика песништву у њеном лику у центру Ваљева. Ту су и бројни сусрети са знаменитим домаћим и иностраним писцима, државницима и бројним културним посленицима. Наравно, и њено радо сликање са, како је говорила, својим сељацима из Бранковине и ваљевског краја. Историчар Драгана Лазаревић-Илић аутор је идејног пројекта, а музејски саветник Слободан Секулић Богдановић, осмислио је дизајн нове поставке. Ауторка наводи да је приликом осмишљавања концепта имала на уму да је Десанка личност великог формата којој се мора прилазити пажљиво и на врховима прстију при том знајући добро да је њен животни мото управо поезија коју је писала с толиком лакоћом да је збуњивала не све око себе, већ и лични таленат.

„Презентовали смо Десанкин животни и песнички пут, али завирили и у приватност њене радне собе. Ниједног тренутка нисмо одустајали од њене поезије, јер је она суштина њеног бића, основа и покретач јединственог креативног успона и временска вредност”, каже Драгана Лазаревић-Илић, додајући да је у саставу нове поставке тек око 10 одсто предмета и материјала из претходне и сви су добијени од њених наследника породице Петровић-Милакара, док су фотографије поклон Драгише Меденице.

 Овај јединствени пројекат финансијски су подржали Министарство за културу, град Ваљево, овдашњи музеј и неколико донатора чији су представници на челу са министром Предрагом Марковићем, присуствовали свечаности отварања.

 Спомен-комплекс у Бранковини, годишње обиђе око 30.000 посетилаца међу којима су најбројније ђачке екскурзије. Очекује се да ће нова поставка „О Десанки, пером и сликом” утицати да се број посетилаца значајно повећа, јер лекцијама из живота знаменитих Ненадовића и велике поетесе Десанке Максимовић, без обзира на упозорења из стиха „срећа је лепа само док се чека” мало ко ће моћи да одоли.

Будо Нововић