Sećanje na žrtve i podvige

Dve decenije posle pada Berlinskog zida i odbacivanja starih ideoloških matrica, Srbija se vraća nepravedno zaboravljenim tradicijama antifašizma. Ali sada, reklo bi se, hladne glave i bez suvišne galame, sasvim primereno zemlji koja je dala ogroman doprinos borbi protiv fašizma i pobedi u Drugom svetskom ratu. Primera za to je mnogo, a jedan od njih je obeležavanje 67 godina  oslobođenja glavnog grada.

Iako nije reč o takozvanoj okrugloj, jubilarnoj godišnjici, venac na spomenik Oslobodiocima Beograda položio je predsednik države Boris Tadić, u pratnji gradonačelnika Dragana Đilasa. Uz njih i predstavnici vlade Srbije, grada Beograda, Subnora i ambasada zemalja koje su učestvovale u Beogradskoj operaciji, oktobra 1944. godine. Cveće je položeno i kraj spomenika sovjetskim generalima, nastradalim u avionskoj nesreći na Avali, 19. oktobra 1964, kada su dolazili na obeležavanje dve decenije velikog podviga. U ovoj nesreći poginuo je i glavnokomandujući sovjetskim snagama u Beogradskoj operaciji, general-pukovnik Vladimir Ivanovič Ždanov, heroj SSSR-a i narodni heroj Jugoslavije.

Već je pomalo i zaboravljeno da je Beogradska operacija bila jedna od najvećih bitki Drugog svetskog rata, posebno na Balkanu. Učestvovalo je oko 140.000 vojnika, gde su obe strane bile gotovo izjednačene po brojnosti. Za šest dana, od 14. do 20. oktobra, nemački gubici iznosili su 15.000 poginulih i 9.000 zarobljenih. Sa druge strane, stradalo je oko tri hiljada boraca NOVJ i skoro hiljadu pripadnika Crvene Armije, od kojih je većina i sahranjena u gradu u kome su položili živote – na groblju „Oslobodioci Beograda”. Time je okončana nemačka okupacija glavnog grada Srbije, koja je trajala tačno 1.311 dana.

Kada se sagleda doprinos Srbije savezničkoj pobedi, makar kroz samo jednu operaciju poput Beogradske, a daleko od toga da je bila jedina, jasno je da je našoj zemlji mesto na svim svetskim događajima i tribinama gde se ova pobeda obeležava. Nema razloga da najviši predstavnici Srbije ne budu rame uz rame sa svojim kolegama iz zemalja antifašističke koalicije – u Moskvi, Aušvicu, Normandiji... Pogotovo što u takvim događajima, potpuno ravnopravno, učestvuju i šefovi poraženih država. Zato je dobro što je srpski državni vrh sve prisutniji na takvim manifestacijama.

Poslednjih godina sve više se obeležavaju značajni datumi iz Drugog svetskog rata, čemu u Ministarstvu rada i socijalne politike pridaju veliku pažnju. Upravo danas obeležava se sedam decenija od streljanja civila u kragujevačkim Šumaricama, a nedavno je kompletan državni vrh bio prisutan na komemoraciji u Jajincima kraj Beograda, povodom 70 godina od početka masovnih likvidacija na ovom velikom stratištu. Zato je potpuno jasno: nije sramota obeležavati sećanje na žrtve i podvige. Sramota je zaboraviti ih.