Posledice guvernerovog saveta

U želji da buduće dužnike banaka zaštiti od visokih kamata na kredite, pogotovo one s deviznim znakom, guverner NBS Dejan Šoškić predloži, a mnoge banke ćutke prihvatiše, da u predstojećem Mesecu štednje, povodom 31. oktobra i Svetskog dana štednje, ne krenu u trku s kamatama, već da se malo „(samo)kontrolišu”. Na prvi pogled – „plemenit” gest, ali s njim guverner, nažalost, napravi i nekoliko kolateralnih gafova koji ne priliče prvom čoveku srpskih finansija. I to po više osnova.

Pozivanjem banaka da odustanu od slobodne tržišne utakmice za svakog štedišu, time što će im ponuditi niže kamate, nije ništa drugo do poziv da odustanu od konkurencije. U Srbiji rade 32 banke. Reklo bi se da sve vri od tržišne borbe. Kad tamo skoro ništa od nadmetanja nego prećutan kartel koji guverner u to još više gura pozivom da to bude na štetu građana koji imaju devize i koji bi po tržišnoj kamati da ih oplode. Legitiman interes građana, zar ne. A onda guverner reče – ne dajte im. Zbog čega? Da sutra ne bi te iste devize prodavale po višoj ceni? Da li? Ima li u tome nečega što se zove sloboda tržišta, pa i cene novca na njemu? Trebalo bi. Ali u ovom slučaju – to je kontrolisana sloboda, a u ovom slučaju po meri guvernera.

Ranijih godina, upravo u želji da se podstakne devizna štednja i država time vidi neku vajdu od para koje se kriju po kućnim trezorima, prethodni guverner je donosio odluku da se upravo taj deo novounetih deviza oslobodi obavezne rezerve kako bi i kamate banaka bile nešto niže.

Guverner Šoškić se ovog puta poneo kao da je komercijalni direktor ili u najmanju ruku savetnik poslovnih banaka. Mogao bi to da bude kada bi u naslovu institucije kojoj je na čelu pisalo „centralna” ili „vrhovna” banka poslovnih banaka. Međutim, ne piše to nego piše „narodna”.

Pre nego što je došao na položaj guvernera Šoškić je bio profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu predavajući, na prvom mestu ekonomsku statistiku, ali i finansijska tržišta. Guvernersko mesto dozvoljava Šoškiću da iznosi svoje mišljenje o bankarskom biznisu, čak i da kaže i po kojoj ceni će kupovati i prodavati novac. Ali, tada i bankari imaju pravo da pitaju guvernera zar nije preterano da ontumači njihove suverene poslovne interese. Možda to bankari neće reći u lice guverneru, ali će naći načina da kažu javnosti da savet guvernera u našim okolnostima nije sasvim bezazlen, jer je, uslovno rečeno, guverner kontrolor i supervizor poslovnim bankama, a njihovim menadžerima aminuje licence za rad.

U odbrani svog stava guverner je izjavio pre neki dan da je Narodna banka Kraljevine Jugoslavije, recimo 1933. godine, donela propis kojim je ograničila kamate banaka. Gde te godine i to vreme da spomene, jer su Kraljevina Srbija, a potom i Kraljevina SHS, decenijama imala nepromenjenu eskontnu stopu. Podsećanje na ono što nam se danas dešava sa dobom kada je dinar, makar i na kratko, bio konvertibilna valuta, ne bi imalo smisla.