7.000.000.000

Porodica Adnana Mevića, Sarajalije koga je tadašnji generalni sekretar UN pre 12 godina uzeo u naručje kao šestomilijarditog stanovnika sveta, danas se bori sa siromaštvom.

Planeta je juče dobila sedmomilijarditog stanovnika koji će takođe verovatnije završiti u siromaštvu nego ublagostanju.

Trebalo je da prođu 123 godine da bi svet dobio svoju drugu milijardu. Od tada, za samo 84 godine, stanovništvo je poraslo za pet milijardi. Na početku 19. veka Zemlja je imala milijardu ljudi, 1927. dve milijarde, 1959. tri milijarde. Za poslednjih pola veka, ljudstvo se više nego udvostručilo.

Šta onda uraditi. Naseljenost je složeno pitanje, pa je jučerašnji statistički marker odmah aktuelizovao mnoge dileme i otvorio razna pitanja koja se odnose ne samo na demografiju, već i na mogućnosti prehrane, snabdevanja vodom, na klimatske promene, natalitet, biodiverzitet. Nadasve siromaštvo.

Može li planeta da izdrži ovoliko ljudi, imajući u vidu da će 2050. na Zemlji živeti devet milijardi – pod uslovom da se uspori rast u trećem svetu?

Koliko danas, najmanje milijardu ljudi je hronično izgladnelo. Gde obezbediti hranu? Da bi se samo očuvalo sadašnje stanje stvari treba raščistiti novih 900 miliona hektara zemlje – što znači zatvoriti mnoge plućne alveole planete, saseći toliko šume.

Eksperti kažu da i to nije izvodljivo, i da je maksimalno moguće dodati 100 miliona hektara na sadašnje 4,3 milijarde hektara obradivih površina.

S druge strane, nema sumnje da je poljoprivreda glavni uzročnik ekoloških problema s kojima smo sve češće i bolnije suočeni. Na poljoprivredu otpada čak trećina globalne emisije štetnih gasova poznatih kao efekat staklene bašte.

Gladnima ne preostaje ništa drugo nego da bukvalno jedu planetu. Uništavaju mnoge vrste.

Ima tu još. Od 170 miliona tona azota i đubriva godišnje znatan deo završava zagađujući reke, mora pa i okeane. Čovek pravi mrtve zone, klimatske promene šire pustinje, dovode do hidroloških promena.

Juče rođena beba podseća na sukob između hrane i eko-sistema sredine. A šta ćemo sa vodom? Na ishranu sveta odlazi čak 85 odsto svetske potrošnje vode.
Može li poljoprivredna proizvodnja da se intenzivira, da prehrani sedam milijardi, a da bude usklađena sa čuvanjem čovekove okoline?
Teško, upozoriće podaci o gladi. Čovek uspeva da povećava proizvodnju hrane, ali ne uspeva da snizi stopu sopstvene reprodukcije.

Paradoks je i raspodela hrane. Eksperti kažu da se decenijama proizvodi dovoljno hrane za čitav svet, ali da se ona u bogatom svetu baca dok siromašni delovi planete gladuju.
Kakve su onda šanse da izbegnemo tmurna predviđanja koja je Tomas Maltus dao pre 200 godina? Kako obezbediti zdravu planetu zdravih i sitih ljudi? Odgovora nema. Kako se hrani planeta, kojom brzinom se umnožava i koje su posledice, sve su to i dalje otvorena pitanja.