Evrobalkan

Uprkos neuspelom pokušaju usvajanja evropskog ustava, Brisel će 1. januara imati dva razloga za slavlje "novih istorijskih podviga".
Kuriozitet je da su oba u vezi sa prostorom Balkana, odnosno politički korektno rečeno – jugoistočne Evrope. Slovenija umesto dosadašnje valute uvodi evro, kao prva od 12 taze članica Unije, uključujući i "novajlije" – Rumuniju i Bugarsku. Uspesi komšija značajni su za celu jugoistočnu Evropu, i za Srbiju, uprkos problematizovanju dvostrukih aršina koje EU praktikuje u svojoj spoljnoj politici.

Nije nevažno da su Rumunija i Bugarska od Nove godine punopravni članovi EU, uprkos kritikama na račun njihovog dostizanja evropskih standarda. Nije nevažno i da Slovenija, već posle 15 godina, odbacuje tolar, surogat za nekadašnju jugoslovensku valutu dinar, radi evra. Balkan ovim činom na velika vrata, bar simbolično, kompletan ulazi u Evropu, jer su na slovenačkim evrima koji u niskom startu čekaju da krenu u opticaj – na jednoj strani različite domaće znamenitosti (nikad izgrađen parlament arhitekte Plečnika, konj lipicaner…), a na drugoj – geografska mapa cele Evrope. Tako slovenački, po idejnom rešenju "pisma i glave" unikatan metalni evro-novac konačno vraća Balkan na kartu Evrope.

Ipak, primeri marginalizovanih grupa, poput Roma i izbrisanih, pokazuju da jugoistočna Evropa jeste na putu u EU, ali i da je tamna strana Balkana ostala u srcu Slovenije, zahvaljujući dvoličnoj politici slovenačkih vlasti. Tako jedna od najnaprednijih novih članica EU na terenu ljudskih prava grca u problemima. Dok Janšini ministri pozivaju narod da se okrene hrišćanskim vrednostima, na drugom kraju države, u predvečerje katoličkog Božića, u susnežici bageri ruše kuće proterane romske porodice Strojan. Da se nešto slično desilo u nekoj nečlanici EU pale bi optužbe za teško kršenje ljudskih prava i usledili bi ultimatumi. Umesto toga, evrokrate mole premijera Slovenije da "poštuje pravnu državu" i najavljuju dolazak u Ljubljanu 15. januara, na gala banket koji slovenački politički vrh sprema za nemačku kancelarku Angelu Merkel, predsednika Evropske komisije Žozea Barosa i druge zvanice koje bi da Sloveniji čestitaju na uspehu.

Amnesti internešenel je na početku finskog predsedavanja Evropskom unijom predložio 10 tačaka za "koherentnu politiku ljudskih prava", zbog toga što je poštovanje standarda ljudskih prava u EU "ne samo problem, već tabu" i zato što se zaštita prava u pojedinim državama toliko razlikuje, kao da je to stvar lutrije, a ne istih principa. Predlog je ostao mrtvo slovo na papiru, sem kad je reč o kandidatima s druge strane šengenskog zida.

Okrenuti leđa takvoj, licemernoj Evropi, kojoj je pozivanje na vladavinu prava često moneta za potkusurivanje onih koji nisu u Uniji, možda bi bio lak, ali i fatalan korak. Brojna istraživanja potvrđuju da vrednosti koje nameće život u EU donose napredak svim novim članicama i njihovim građanima. Brži privredni razvoj, viši standard, kresanje korupcije, veći osećaj bezbednosti… I, postepeno, veće slobode.

Evropska priča o uspehu ima ozbiljne mane, poput metalnog novca s "licem" i "naličjem". Dobro je da se do sada izbrisani Balkan vraća u evropsku politiku, a još bolje je da će Evropa na svom kovanom novcu videti ceo Balkan, a ne više rupu na reljefu. To je i naš, a ne samo evropski uspeh.