Евробалкан

Упркос неуспелом покушају усвајања европског устава, Брисел ће 1. јануара имати два разлога за славље "нових историјских подвига".
Куриозитет је да су оба у вези са простором Балкана, односно политички коректно речено – југоисточне Европе. Словенија уместо досадашње валуте уводи евро, као прва од 12 тазе чланица Уније, укључујући и "новајлије" – Румунију и Бугарску. Успеси комшија значајни су за целу југоисточну Европу, и за Србију, упркос проблематизовању двоструких аршина које ЕУ практикује у својој спољној политици.

Није неважно да су Румунија и Бугарска од Нове године пуноправни чланови ЕУ, упркос критикама на рачун њиховог достизања европских стандарда. Није неважно и да Словенија, већ после 15 година, одбацује толар, сурогат за некадашњу југословенску валуту динар, ради евра. Балкан овим чином на велика врата, бар симболично, комплетан улази у Европу, јер су на словеначким еврима који у ниском старту чекају да крену у оптицај – на једној страни различите домаће знаменитости (никад изграђен парламент архитекте Плечника, коњ липицанер…), а на другој – географска мапа целе Европе. Тако словеначки, по идејном решењу "писма и главе" уникатан метални евро-новац коначно враћа Балкан на карту Европе.

Ипак, примери маргинализованих група, попут Рома и избрисаних, показују да југоисточна Европа јесте на путу у ЕУ, али и да је тамна страна Балкана остала у срцу Словеније, захваљујући дволичној политици словеначких власти. Тако једна од најнапреднијих нових чланица ЕУ на терену људских права грца у проблемима. Док Јаншини министри позивају народ да се окрене хришћанским вредностима, на другом крају државе, у предвечерје католичког Божића, у суснежици багери руше куће протеране ромске породице Стројан. Да се нешто слично десило у некој нечланици ЕУ пале би оптужбе за тешко кршење људских права и уследили би ултиматуми. Уместо тога, еврократе моле премијера Словеније да "поштује правну државу" и најављују долазак у Љубљану 15. јануара, на гала банкет који словеначки политички врх спрема за немачку канцеларку Ангелу Меркел, председника Европске комисије Жозеа Бароса и друге званице које би да Словенији честитају на успеху.

Амнести интернешенел је на почетку финског председавања Европском унијом предложио 10 тачака за "кохерентну политику људских права", због тога што је поштовање стандарда људских права у ЕУ "не само проблем, већ табу" и зато што се заштита права у појединим државама толико разликује, као да је то ствар лутрије, а не истих принципа. Предлог је остао мртво слово на папиру, сем кад је реч о кандидатима с друге стране шенгенског зида.

Окренути леђа таквој, лицемерној Европи, којој је позивање на владавину права често монета за поткусуривање оних који нису у Унији, можда би био лак, али и фаталан корак. Бројна истраживања потврђују да вредности које намеће живот у ЕУ доносе напредак свим новим чланицама и њиховим грађанима. Бржи привредни развој, виши стандард, кресање корупције, већи осећај безбедности… И, постепено, веће слободе.

Европска прича о успеху има озбиљне мане, попут металног новца с "лицем" и "наличјем". Добро је да се до сада избрисани Балкан враћа у европску политику, а још боље је да ће Европа на свом кованом новцу видети цео Балкан, а не више рупу на рељефу. То је и наш, а не само европски успех.