Teret knjiga na nejakim leđima

Pišem u ime mnogih bespomoćnih roditelja školske dece i u ime još nemoćnijeg bezbroja divnih mališana koji kao argati na svojim nejakim leđima, tegobno i bolno, svakodnevno na putu za školu nose u svojim torbama tučane knjige i sveske, povremeno još i opremu za fizičko i glinu za likovno (drugim rečima, nepečene cigle). Pišem pred nasiljem nad pokornom decom, i pred odgovornošću koju imam kao profesor Beogradskog univerziteta.

Da li je moguće da ministar prosvete nijednom nije čuo ni video preko svih medija učestala reagovanja na ovu pojavu u kojima su izneti poražavajući medicinski statistički podaci, kao rezultat ovog neviđenog terora koji će za ceo život mališanima deformisati kičmu? Uzalud dramatična upozorenja lekara u kojima iznose stručne medicinske norme u kom procentu, u odnosu na svoju težinu, dete može da podnese neki teret.

Neinteresovanje za zdravlje mlade generacije ostalo je izvan radnih i humanističkih okvira nadležnih, čak i kad je zvanično saopšteno da trideset procenata školske dece već ima oštećenu i deformisanu kičmu. Da ministra prosvete neka sila natera da bar dva jutra od kuće pođe na posao sa teretom osnovca u svojoj crnoj tašni (pod uslovom da ne ide automobilom) trećeg dana našlo bi se, verujem, desetinu načina da se spreči robovsko tegljenje. Vlada je donela i donosi svaki čas zakone iz vrlo različitih oblasti zaštite. Zaštitila je soju, medvede, grabljivice (što je dobro). Nije zaštitila, što je važnije, mnoge životne oblasti kao što je ovaj slučaj sa školskom decom.

Živimo u dramatičnim vremenima globalne krize i promuklosti o potrebi štednje. Nažalost, tovari na leđima đaka posledica su rasipništva, nekontrolisanog nasrtaja na roditeljske kućne budžete. Preko svake mere štampaju se sve novi i novi kolorisani udžbenici, nagomilavaju se ,,fast fud” knjige, prekomerno dizajnirane i lakovane, koje se svojom težinom prelivaju preko poklopaca đačkih torbi. Ako nacija zbog nesrećnih okolnosti ne može da se brani od silnih spoljnih nametanja, ko ministra prosvete sprečava da makar najmlađu populaciju zaštiti od nasilja. Za ovo bar nisu potrebna budžetska sredstva, koja su odbrana za sve prilike.

Oficijelna usta su prepuna priča o nasilju u porodici, toliko puna da izgleda da je tu nešto sumnjivo. Pa, ko štiti školsku decu i nije li i škola velika porodica koja tera đake da grbe i stenju pod teretom od oko devet kilograma.

Nekada su u nekom drugom školskom sistemu generacije malih osnovaca imale malu đačku knjižicu. Na poslednjoj stranici te knjižice bila je pouka kako đaci treba da čuvaju svoje zdravlje. Sadašnje đačke knjižice duplo su veće od onih prethodnih i na poslednjoj stranici nemaju više pouku o zdravlju.

Arhitekta