Gas pali predizbornu baklju

Da li je Dušan Bajatović, prvi čovek „Srbijagasa”, izjavom da će mađarsku kompaniju MOL, koja Srbiji naplaćuje transport gasa iz Rusije po ceni i do šest puta većoj nego za bilo koju drugu zemlju u regionu, prijaviti sudu u Strazburu – samo potpalio predizbornu baklju SPS-a ili mu je stvarno stalo da taj trošak smanji, videće se, kako Bajatović reče, u narednih mesec dana, do kada bi trebalo da „ubedi” Mađare da nam skinu cenu.

Priča počinje 1998. godine, kada je tadašnji direktor „Naftne industrije Srbije” Milan Džaković stavio paraf na dugoročni ugovor s MOL-om o transportu gasa preko severnog suseda, koji je do januara 2009. dopunjavan sa 12 amandmana. I nijedan, međutim, nije doneo boljitak Srbiji. Naprotiv.

Upućeni kažu da nismo imali alternativu, jer smo za ruske izvore plavog gasa vezani samo tom jednom jedinom cevi koja ide preko Mađarske. U isti čas, nameće se pitanje – kako je drugima pošlo za rukom da dobiju niže takse od nas?

Srbija MOL-u i danas plaća ne samo najskuplji transport gasa nego i posebne penale za svaki nepovučeni kubik gasa. Tako se srpski partner „dovodi u red da drugi put poštuje ugovor” i ne zauzima MOL-u kapacitete koje je mogao da naplati nekom trećem. Zna severni sused da Srbija nema alternativu niti drugu cev kojom bi ruski gas došao do nas.

I dok jedni Bajatovićevu najavu da ovaj problem s MOL-om istera na čistac povezuju s dobrim predizbornim marketingom, (tri godine je direktor „Srbijagasa” i tek sada govori da bi ovaj problem mogao da se pokrene s mrtve tačke), drugi pitaju zašto niko pre njega nije to učinio i domaćim potrošačima uštedeo pare, već su svi pre njega pristajali na uslove MOL-a, koji su teško objašnjivi razumnom čoveku.

Ćutali smo i plaćali 13 godina. Pitanje je sada – koji je to interes naših suseda da nas izjednače sa ostatkom regiona u pogledu takse na transport gasa i pojeftine je? Da se ne zavaravamo da ćemo ih uplašiti Strazburom, prenebregavajući činjenicu da smo samo pre tri godine onoliko molili da nam puste gas kada su Ukrajinci zavrnuli ventile prema centralnoj Evropi.

Naša pregovaračka pozicija bila bi, bez sumnje, mnogo jača da je kojim slučajem gasovod „Južni tok”, već na našoj istočnoj granici. U tom slučaju MOL ne bi mogao i dalje da nas „dere” zbog monopola, ali „Južni tok” je još u planovima. Šta nam preostaje?

Upućeni u naše gasne (ne)prilike smatraju da u pomoć, svidelo se to nekome ili ne, treba pozvati nikog drugog do – Ruse. Zbog čega? Zato što gas kupujemo od „Jugorosgasa” (ćerka-firma „Gasproma”), koji posluje u Srbiji i koji isti taj gas prodaje i Mađarima, a koji bi „zbog odnosa snaga” mogao da „ubedi” MOL da smanji cenu transporta, ili da ga sami dovedu do Horgoša, a mi da izbegnemo drakonsku taksu.

Samo u tom slučaju desetine miliona dolara, koje dajemo MOL-u, moglo bi da ostane Srbiji i što je još važnije – da dobijemo jeftiniji gas koji je našim domaćinstvima trenutno toliko skup da mnogi zavrću ventile i potpaljuju neke druge peći.