Novac kao izgovor

Pare, pored mnogobrojnih funkcija (kupoprodaja, moć, uticaj, samopouzdanje, itd) dobijaju još jednu. One su opravdanje zašto neko uspeva u sportu, konkretno u fudbalu, a mi ne.

Površno gledano ništa lakše nego da se kroz novac izloži da šuti, odnosno mi, nemaju nikakve izglede protiv rogatih, to jest bogatih. I pošto odavno znamo da para vrti gde burgija neće, onda nam ne preostaje ništa drugo nego da se pomirimo s tim da tu nema leba.

Da bi se suprotstavio Golijatu David može da se uzda samo u svoj um. Međutim, kod nas je taj činilac istisnut iz rasprava kako dalje.

Izuzetak je kad, recimo, pobedimo siromašnijeg od sebe. Onda niko ne kaže da smo savladali Farska Ostrva zato što smo bogatiji od njih ili da su Crvena zvezda i Partizan pretplaćeni na domaće trofeje zato što su moćniji od suparnika.

Razume se, nije sporno da je mnogo lakše biti uspešan s dubokim džepom, međutim, nikada po tom pitanju nije ni bilo ravnopravnosti. Uvek je bilo bogatih i siromašnih, pa i u sportu i fudbalu.

I dok su se oni prvi uzdali u novac (da kupe igrače, trenere, uticaj, itd) dotle su ovi drugi morali nešto da smisle. Naravno, nije dovoljan veleum, pa da se ono što je sjajno zamišljeno i ostvari, ali su upravo oni bili ti koji su tražili nova rešenja i dešava se i da uspeju.

Veliki (bogati) često ukradu ili kupe tu ideju i, uz retke izuzetke, opet oni ubiraju kajmak. Ali, dešava se i da mali (siromašni) nešto zarade na tome. Eto, neki APOEL s Kipra se proču u Evropi. Godi nam što je to postigao s našim trenerom Ivanom Jovanovićem, ali, to ne znači i da je dovoljno da njega dovedemo u Zvezdu, Partizan, Vojvodinu ili reprezentaciju i – rešen problem.

U fudbalu uspeh ne zavisi od jednog čoveka, nego od sticaja raznih okolnosti. Niko ne može da jemči da bi Jovanović takve podvige ostvario s APOEL-ovim „večitim rivalom” Omonijom.

Vilas-Boas se iz prve vrtoglavo vinuo uvis, pa Čelzi nije žalio para da ga otme Portu. Međutim, početak nije onakav kakav se očekivao. I nije to jedini takav slučaj.

Barselona je 1975. dovela Vajsvajlera. On je bio i vodeći svetski teoretičar (rukovodio je trenerskom školom u Kelnu), a i vrhunski praktičar (od male Borusije iz malog Menhengladbaha stvorio je strah i trepet za Evropu).

Čuveni stručnjak je u Barseloni imao na raspolaganju i najboljeg fudbalera na svetu tog doba – Holanđanina Krojfa, kupljenog 1973. posle trećeg uzastopnog trijumfa s Ajaksom u Kupu šampiona. I – ništa nije uradio.

Taj klub nije žalio pare da kupi Maradonu, Romarija ili Ronalda, ali ono što je želeo postigao je kad se oslonio na igrače koji su ponikli u njegovim redovima (i Mesi je prošao klupsku školu fudbala) i, što je najvažnije, kada je stvorio sistem igre koji je jedinstven na svetu. Sada je postao uzor.

Real je krenuo drugim putem i počeo da sakuplja fudbalske vanzemaljce. S tim sazvežđem je, međutim, stigao u Barseloninu senku.

Našoj reprezentaciji niko neće da zameri što nije ispred italijanske. Ali, kako objasniti da je iza estonske?! Ili, kako je Vojvodina ispala od kluba iz Lihtenštajna?! Budžet za to sigurno nije kriv.