Sećanje na Kosu Bokšan u Mihizovoj 11

Slikarka Kosara Bokšan (1. januar 1925, Berlin – 21. novembar 2009, Beograd) već dve godine nije sa nama, a izložba njenih radova koja se otvara večeras u 19 časova u novom galerijskom prostoru na adresi Mihizova 11 podsetiće na nju i njeno stvaralaštvo i najaviti početak rada „Fondacije Kosare Bokšan i Petra Omčikusa” (što je i naziv galerije). Jedan do naših najznačajnijih živih slikara i dugogodišnji životni saputnik Kose Bokšan Petar Omčikus odavno je, zajedno sa suprugom, planirao da ovakva fondacija ugleda svetlo dana i da se u galeriji od stotinak kvadrata (koja ima i depo), kakva je upravo ova u Mihizovoj ulici smeste njihova dela, organizuju izložbe značajnih, ali i mladih slikara i da sva dela Bokšanove i Omčikusa iz Pariza budu preneta u depo sadašnjeg izlagačkog prostora. O tome šta će pored promocije nove galerije i fondacije publika na izložbi moći da vidi u narednih mesec dana, govori Petar Omčikus u izjavi za „Politiku”:

– Na večerašnjem svečanom otvaranju biće izložena Kosina dela velikog formata, oko dvadesetak slika sa početka njenog stvaralaštva, potom iz srednjeg i iz završnog perioda. Odlično poznajem Kosino delo, znam ključne momente u njenom opusu, tako da nije bilo teško napraviti dobar izbor za ovu postavku. U našem depou, ovde u Beogradu nalazi se oko 300 njenih i mojih slika. Planiram da nakon toga izložimo dela „Zadarske grupe”, verovatno ću i ja izlagati, a potom i moje kolege. Posebna prilika biće pružena mladim umetnicima. Kosa i ja smo čuvali veliki broj naših dela u Parizu gde je moja supruga imala lep atelje, koji sam prodao nakon njene smrti i od tog novca osnovao fondaciju. Mislili smo da ono što smo stvorili pripada našoj zemlji. I dok je Kosa bila živa razmišljali smo o tome kako da sačuvamo naše slike. Galerija u kojoj se večeras otvara izložba Kosinih dela ima sto kvadrata, plafone visoke tri metra i nalazi se u prizemlju. Posebno je zanimljivo što je novi prostor smešten u Mihizovoj ulici, a poznato je da smo se sa Mihizom Kosa i ja družili i da je i on sa nama bio u „Zadarskoj grupi”.

Kosaru Bokšan ugledni istoričari umetnosti ubrajali su u vrh srpske umetničke scene. Slikarstvo je počela da uči za vreme Drugog svetskog rata kod Mladena Josića, a 1944. u ateljeu Zore Petrović. U studentskim danima istupila je iz Akademije likovnih umetnosti (bila u klasi Ivana Tabakovića) sa nekoliko kolega iz klase među kojima su bili Petar Omčikus, Mića Popović, Bata Mihailović, Vera Božičković, Ljubinka Jovanović i Mileta Andrejević. Godine 1947. odlazi u Zadar. Tu nastaje prva posleratna umetnička komuna „Zadarska grupa”. U Pariz je stigla 1952. sa suprugom Petrom Omčikusom gde je provela šest decenija. Izlagala je u galerijama svetskih metropola, a čak i u najtežim godinama devedesetih Kosa i Petar su izlagali u Beogradu. Danas se može reći da je svojim slikama zadužila srpsku kulturu, živela je skromno i nije doživela da je Srbija razmazi. Njeno delo u potpunosti očuvano nastavlja svoj život u Mihizovoj 11. u Beogradu.

B. Lijeskić