Ponavljači

Supermena iz Loznice pobedili su studenti ponavljači s Beogradskog univerziteta plasirajući se u udarne termine i na udarne stupce u većini naših medija.
Pobornici Bolonje, od kojih su mnogi zalutali na putu od EU do BU, za katastrofalnu prolaznost na ispitima optužili su loše reformisane nastavne planove. Tu negde su se čuli i studentski argumenti o strogim profesorima koji začaureni u svojim kabinetima po vazdan razmišljaju koliko će svojih mlađanih kolega da obore.

Oni koji baš i ne znaju dobro da sabiraju, podatak da je u januarsko-februarskom roku tek oko 16 odsto studenata BU položilo sve ispite predviđene reformisanim programima pripisali su posttraumatskom iskustvu posle afere "Indeks". Bolje da se po hodnicima priča kako profesor masovno ruši studente, nego da se šapuće kako velika prolaznost na njegovom ispitu ima veze sa omiljenom inostranom valutom. "Rupa" u ovoj teoriji je datum hapšenja profesora – 20. februar, znači posle katastrofalnog ispitnog roka. Neki su se u strahu zapitali šta li će tek biti u narednom ispitnom roku.

Može biti da u konačnom zbiru razloga za ovako poražavajuće rezultate bude od svega ovoga pomalo, uključujući i Supermena, ali se negde na ovom spisku izgubila još jedna važna reč – "lenjost".

A analize govore sledeće: da je samo 1.534 brucoša na BU, od ukupno njih 9.637, položilo sve ispite; da svi nisu čak ni prijavili ispite, već je to učinio svaki drugi akademac; da je u amfiteatrima gužva samo kada se organizuje svečani prijem brucoša; da se čitaonice pune samo uoči ispitnog roka; da se za potpise (o redovnosti pohađanja nastave) na kraju semestra većina uvek nekako – "snađe", a da ih retki zaista zasluže...

Naravno, tačno je da ima prestrogih profesora, nepravednih ocena i lakšeg i težeg gradiva, ali je tačno i da se sve to može nadomestiti "zagrevanjem stolice". Tada ne bi bilo ni potrebe da "samoorganizovane grupe" zahtevaju da se snize školarine. Bilo bi im svejedno.

Izuzetaka, naravno, ima. Jer, kako omiljeni citat naših roditelja "o zagrevanju stolice" objasniti masi učenika koji su odlično uradili prijemni, iz škole doneli sve petice, ali su ipak, zbog niske upisne kvote, morali da plate školarinu. E, to je već pitanje za državu i fakultete, kao što ima opravdanje i pitanje o tome zašto ne postoji jedinstveni kriterijum za utvrđivanje cena studija. Do tada, njima preostaje jedino da se potrude da redovnim polaganjem ispita pređu s roditeljskog na državni budžet. I da se nadaju da će se upisne kvote i školarine, jednog dana, konačno, određivati prema jasnim kriterijumima, a ne u skladu s veličinom rupe koju treba zakrpiti na fakultetskom budžetu.

Kada se podvuče crta, slutim da ćemo se bez obzira na Bolonju 1 ili 2, tehničku, demokratsku, jedinstvenu, ili neku petu vladu, sa istom ovom pričom ipak sresti ponovo, na istom mestu, u aprilu 2008. Ko ne veruje, neka kupi "Politiku". I ponovi gradivo.