Prođe mocartomanija

U godini koja se bliži kraju, u umetnosti i u kulturi bilo je puno događaja koji su se izdvojili po svojim dometima. Podsećamo na njih, u nadi da će biti inspiracija ili opomena za buduće projekte, u izdavaštvu, na filmu, u pozorištu, slikarstvu, muzici, baletu, televiziji…

Prođe i ova Mocartova godina. Svojim grandioznim delom Volfgang Amadeus prosto je prekrio čitavu muzičku planetu. Svi koji su mogli i dobili priliku svirali su ili pevali Mocarta. U 2006. to kao da je bila nekakva sveta dužnost za svakog ko ozbiljno misli da je muzičar. A i razne muzičke kuće u tome su se gotovo utrkivale. Genije iz Salcburga je onaj na čijim se notama bruse generacije umetnika, on im je i pročišćenje i putokaz. Tako će i ostati, ali više to neće biti nikakva mocartomanija, koja je pratila obeležavanje 250 godina od rođenja jednog od najvećih i najfascinantnijih kompozitora.

Desilo se, međutim, da je 2006. bila godina još nekih "okruglih brojeva" iz muzičke istorije, koji takođe obavezuju. Svet je slavio i delo kompozitora Dmitrija Šostkoviča (stogodišnjica rođenja) i Roberta Šumana (150 godina od njegove smrti). U tom velikom svetu poneko se setio i našeg Stevana Stojanovića Mokranjca – i 150 godina od njegovog rođenja, jubileja za Srbiju i te kako važnog. U muzičkoj javnosti neretko se čulo da se ova zemlja mogla i bolje odužiti svom najslavnijem kompozitoru. Kao da se više pričalo o Mokranjčevoj muzičkoj veličini negoli pevalo ono što ga je učinilo velikim.

Mokranjčev vršnjak je Nikola Tesla. Dakle, isti jubilej. Neki umetnici i kreatori kulturnog života nisu prema tome ostali ravnodušni. Među njima je bilo i muzičara. Tako je na sceni Narodnog pozorišta zasjala "Ljubičasta vatra", opera o Tesli i njegovim tehničkim čudesima, svetska premijera, ekskluzivni program Belefa, sa potpisom američkog kompozitora Džona Gibsona. I kada smo ušli u prostore Beogradske opere da podsetimo na njihove repertoarske novine. Na velikoj sceni teatra izvedene su premijerne postavke opera: u paru "Đani Skiki" – "Kavalerija rustikana", Mocartov "Don Đovani" (za Bemus) i "Karmen". Pomenimo i premijerne obnove "Don Karlosa" i "Salome", kao i nove stvari na maloj sceni "Raša Plaović": "Mocart i Salijeri", "Bračna agencija" i "Tajni brak". I da pređemo reku, skoknemo do zemunskog Madlenijanuma, gde se pojavila nova, moderna "Travijata", ruskog reditelja Jurija Aleksandrova. Lik Violete poveren je mladoj i malo poznatoj Olgi Malević-Đorđević. Bio je to uspešan operski debi jedne pijanistkinje.

U Operi novosadskog SNP stvari ovako stoje: Katarina Jovanović predstavila se u "Normi", u režiji Nebojše Bradića, na Bemusu je premijerno izvedena Šostakovičeva "Katerina Izmajlova" (reditelj Dejan Miladinović), dok su obnovljene "Toska" i "Pokondirena tikva" Mihovila Logara. Kad pomenusmo Bemus, 38. po redu, na njegovom programu bilo je dela kompozitora sa početka ovog teksta, a kao udarni gosti pozvani su: Amerikanka Meredit Monk, majstor "interdisciplinarnog performansa" i brazilski pijanista Nelson Freire.

U prvoj polovini 2006. jedan od ciklusa koncerata Beogradske filharmonije zvao se "Velike godišnjice". Pogađate koje! U novu sezonu su ušli sa serijom originalnih naslova koji su pravi magnet za auditorijum. Njihova jesen malo je kasnila zbog turneje po Sloveniji i Švedskoj. Među lepim izletima u svet svakako je bio i koncert Simfonijskog orkestra RTS u Atini, na Akropolju, sa čuvenim sopranom Kiri Te Kanavom. Isti orkestar u Beogradu je pratio goste kakvi su pevačica Monserat Kabalje, violinisti Najdžel Kenedi i Šlomo Minc... I mnogi drugi, više ili manje znani, prokrstarili su našim muzičkim podijumima. U tome su, razume se, često bili prsti Jugokoncerta, agencije koja živi već 60 godine. Mali jubilej, ali zaslužuje pomen.