Tusk: Dajmo veću moć Briselu

Specijalno za „Politiku”

Poljska, zemlja koja predsedava Evropskoj uniji, zalaže se, radi finansijske stabilnosti i integracije, za urgentne odgovarajuće izmene u tom smeru temeljnog dokumenta EU – Lisabonskog sporazuma. To je izjavio poljski premijer Donald Tusk i eksplicitno se izjasnio za veću moć Brisela.

„Kao i sve druge evropske zemlje, Poljska je zavisna od toga što se u evrozoni dešava”, rekao je on i dodao da bi „jaka uloga Evropske komisije (EK) i drugih institucija EU, posebno u ekonomskom upravljanju i finansijskoj disciplini, bila ključni instrument”.

Ovakvo Tuskovo istupanje anticipirao je pre nekoliko dana poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, koji se u Berlinu založio za jačanje ovlašćenja EK i Evropske centralne banke (ECB), kao i izrazitije lidersko postupanje Nemačke u promenama radi zaštite evra.

Promena Lisabonskog sporazuma, prema Tusku, trebalo bi da omogući „efektivno upravljanje u evrozoni” i „ojača organe koji tokom aktuelne finansijske krize rade na konsolidaciji Evrope”. On je dodao da je Varšava spremna da aktivno doprinese naporima za zaštitu evra, „jer je to dobro i za Poljsku”.

Dobri ekonomski rezultati Poljske ili neke druge zemlje mogu propasti ukoliko Evropa ne nađe dovoljno snage da spreči raspad evrozone. U tom kontekstu Tusk se založio da se „prekine lanac prividne aktivnosti i inertnosti, maskiranih iza stotina samita i susreta na srednje visokom nivou, koji ne donose nikakvo zadovoljavajuće rešenje”.

Tusk je na kraju istakao da bi pozdravio predlog ako bi Poljska, kao i druge članice EU u kojima se ne plaća evrom, imale mogućnost da budu uključene u nastojanja da se osigura stabilnost evrozone. Naravno, pre svega zato što bi propast evra imala negativan uticaj i na Poljsku. U tom duhu su se ovih dana izjasnili i  predstavnici vlade Danske koja od Nove godine preuzima predsedavanje Evropskoj uniji, a koja takođe još ima vlastitu valutu – dansku krunu.

Poljska ekonomija iznenadila je ponovo analitičare – ovaj put sa rezultatima u trećem kvartalu ove godine. U tom periodu se, naime, njen bruto društveni proizvod (BDP) povećao u odnosu na isti period lane za 4,2 odsto. Analitičari su, naime, predviđali da će najveća postkomunistička ekonomija u EU u trećem kvartalu usporiti rast sa 4,3 u prethodnom drugom kvartalu na četiri odsto.

„S obzirom na to što se događa u Evropi, mora se priznati da je poljska ekonomija u odličnoj kondiciji”, reagovao je s očiglednim zadovoljstvom na objavljene podatke guverner poljske centralne banke Marek Belka.

Ovi rezultati ukazuju da bi poljska privreda mogla, uprkos usporavanju u drugom delu godine, da ostvari za celu ovu godinu stopu ekonomskog rasta od više od četiri odsto, što je ubedljivo najbrži rast u EU. Međutim, iduće godine ova najdinamičnija privreda u EU, koja je od svih novih članica najbolje iskoristila prednosti stupanja u EU, očekuje niži rast zbog dužničke krize u evrozoni koja je dovela, između ostalog, i do pada vrednosti poljskog zlota.

Milan Lazarević