Optimizam i pesimizam

Kako se približava kraj jedne godine, ljudi pokušavaju da predvide sledeću. Ali kada je reč o budućnosti, niko ne zna šta će se tačno desiti. Ni za koga nije dokazano da je zaista vidovit. Čak i oni ljudi koji jednom predvide neki događaj ne mogu da sistematično tačno predviđaju sve događaje. I zato je ljudska situacija takva da je za nas budućnost uvek nesigurna. Možemo samo da pretpostavljamo, nagađamo ili verujemo da će se stvari u budućnosti odvijati po nekom određenom scenariju. Kada verujemo u pozitivni scenario, osećamo nadu, a kada pretpostavljamo negativni scenario, osećamo strepnju i zabrinutost.

Optimista je osoba koja ima naviku da budućnost sagledava pozitivno. On se uvek nada, nikada nije zabrinut. S druge strane, kada neko budućnost uvek sagledava negativno, on je pesimista, uvek zabrinut, nikada s nadom. U oba slučaja osoba ostaje bez jednog važnog osećanja i onih funkcija koje ta osećanja obavljaju.

Iako neprijatno, zabrinutost je veoma korisno osećanje. Kada ne bismo zamišljali neke buduće negativne scenarije, onda ne bismo mogli da u sadašnjosti preduzmemo neke radnje kako bismo ih sprečili. Takođe ne bismo mogli ni da se pripremimo za one scenarije koje ne možemo da sprečimo.

Nada je veoma korisno osećanje. Kada zamišljamo pozitivan razvoj događaja to nas ispunjava energijom i radošću. Tada dobijamo elan, polet da svoju akciju usmerimo ka tom pozitivnom cilju u budućnosti. Nadanje nam pomaže da negativnu situaciju u kojoj se nalazimo u sadašnjosti doživimo kao prolaznu i da tako smanjimo stres koji ta situacija prouzrokuje. Optimističan stav nam daje snagu da izdržimo i da sačekamo povoljan razvoj situacije.

Kako optimista nikada nije zabrinut, on propušta da spreči onaj negativni razvoj događaja koji je mogao da spreči, kao i da se pripremi za onaj koji nije mogao da spreči. A kako se pesimista nikada ne nada, on ostaje bez energije i radosti, pasivan, pokušavajući da se što više osigura od raznih opasnosti. Svoje misli ne usmerava ka pozitivnom cilju, već ka preprekama na putu ka tom cilju.

I zato ne treba biti isključiv, ne treba biti ni optimista ni pesimista. Optimizam je potreban svakom čoveku. Najbolji odnos prema nepoznatoj budućnosti je dvostruki odnos koji uključuje i optimizam i pesimizam. Kada o budućnosti razmišljamo i pozitivno i negativno koristimo prednosti i optimizma i pesimizma, dobijamo i polet i oprez. Ispravan stav prema budućnosti je uspravan: kada stojimo i na nozi optimizma i na nozi pesimizma. I jedno i drugo nam pomaže.

Sabrane kolumne iz „Politike” „Psihopolis” je objavio u knjizi „Uloviti ljubav”