A porez na šerpe?

Ko kaže da nema dobrih vesti iz Srbije. Evo od Nove godine sve domaćice koje imaju emajlirano ili gusano posuđe neće morati da plaćaju novi porez u narodu poznatiji kao muzički dinar. Iako nas je nedavna prošlost naučila da se na šerpama i loncima može odlupati nekoliko taktova i ozbiljnije muzike od domaćih sega-mega hitova, nekim čudom pomenute domaćice su izostavljene sa spiska za muzičku poresku osnovicu.

Ako su zakonopisci slučajno zaboravili domaćice nikako mi nije jasno kako su im promakli oni koji proizvode i prodaju diple i dvojnice. Zašto bi oni bili privilegovani  jer i ovi „nosači zvuka” mogu da odsviraju numere od posebnog društvenog značaja.

Osim svirača u diple i dvojnice, domaćica sa gusanim posuđem, ostali žitelji ove nam napredne zajednice, obuhvaćeni su širokopojasnom naknadom na ime zaštite autorskih prava.

Računari, štampači, rezači, čitači, skeneri, fotokopir aparati poskupeće od 1. januara jer će se na uvoz ovih uređaja paušalno plaćati autorski porez tri odsto od njihove vrednosti.

I to nije sve.

Potencijalni nosači zvuka, odnosno prazni ce-deovi, di-vi-dijevi, mini-diskovi, audio kasete, video kasete, u-es-beovi, fleš memorije… ubuduće će biti dodatno oporezovani od 70 do 140 para po komadu. Ovaj novac, naravno, direktno ne ide autorima nego na račun posrednika, udruženja koja raspodeljuju pare i vode brigu o autorima i njihovim finansijama.

Prevedeno na jednostavan srpski jezik to izgleda ovako: odete u ovlašćenu prodavnicu (ne na ulicu) kupite legalno prazan di-vi-di, dođete kući i na rezaču narežete porodične fotografije sa letovanja i za to platite muzički dinar.

Porez na autorska prava plaćaćemo i kad registrujemo kola. Svaki put kad odete u MUP traže vam fotokopije bar tri papira (krštenicu, venčanicu, dozvolu), a mudri tvorci zakona nisu zaboravili fotokopir aparate. Doduše ovde je plaćanje indirektno, ali je plaćanje. Vlasnik kopirnice kad kupuje aparat plaća ga skuplje, a te troškove nema ko da nadoknadi osim vas koji ste ušli samo da fotokopirate staru saobraćajnu dozvolu.

U IT industriji kažu da nisu protiv zaštite autorskih prava ali da nije u redu da marža uvoznika računara bude od dva do tri odsto, carina jedan odsto, a tri odsto nova taksa. U Udruženju za informatiku tvrde da nisu protiv naknade već njenog iznosa. Po njihovoj računici autorske agencije sada prihoduju 7,4 miliona evra, a od novog poreza će ubirati oko 4,4 miliona evra.

S druge strane iz SOKOJ-a, OFPS-a, UDS-a tvrde da kompjuteraši nisu dobro pomnožili cifre, da dižu medijsku buku, da samo brinu o svojoj zaradi, da nisu krivi što se ovih proizvoda puno uvozi i da su prazni ce-deovi leglo piraterije…

A kako će sada sva autorska udruženja da dele „ubrani” novac. Ko će da odredi koliko od te sume pripada likovnim umetnicima, koliko pevačima, koliko piscima, koliko rediteljima, koliko sviračima…