Atentat na Đinđića – ko je šta znao

„Fenomen nečiste savesti je opasna stvar i niko neće sa mnom deliti odgovornost za ono što je uradio ili nije uradio”, kaže Žarko Korać, potpredsednik u vladi Zorana Đinđića, koji je posle atentata bio na čelu Komisije za ispitivanje sistema obezbeđenja pokojnog premijera.

– Gnušam se izjave da je cela vlada znala da će Đinđić biti ubijen. Da li sam za to možda znao i ja, ili na primer Kori Udovički? Zašto Milorad Ulemek Legija nije pisao meni nego baš Velimiru Iliću? Tek za vreme vanrednog stanja sam saznao za to pismo. Sada se i Ilić i Čović pozivaju na razgovore sa Đinđićem, koji ne može da kaže šta je bilo i kako je bilo – rekao je Korać juče za „Politiku”.

Izjavom da je cela vlada znala da će premijer biti ubijen, kaže Korać, optužuje se 20 ljudi koji „pojma nisu imali” i koji bi zbog takve izjave mogli da podnesu krivičnu prijavu.

– To je blaćenje ljudi koji su duboko ožalili smrt premijera i koji su ga voleli i poštovali – dodao je Žarko Korać.

On je rekao da je krivična prijava protiv Velimira Ilića i Nebojše Čovića „vrlo jasna” i naglasio da to nije prijava advokata Srđe Popovića, već majke i sestre Zorana Đinđića.

Nebojša Čović je juče za „Politiku” kazao da se zna kako se prave naslovi u novinama:

– Rekao sam da smo svi znali da je ugrožena bezbednost premijera i cele vlade. To sam rekao, a ne ono što piše u naslovu. Neka Korać kaže do kakvih informacija je došla komisija na čijem je čelu bio.

Žarko Korać upućuje i na izjave svedoka saradnika u procesu optuženima za atentat. On kaže da su potpuno podudarne izjave Dejana Milenkovića Bagzija i „onog koji je uhapšen u Hrvatskoj”.

Bagzi je na suđenju rekao da je Čović znao da se sprema ubistvo premijera i da su organizatori atentata imali njegovu podršku. Iako je bio predložen kao svedok, Čović nikada nije bio pozvan na suđenje u Specijalnom sudu.

On je 13. marta 2003. godine, dan posle atentata, imenovan za vršioca dužnosti predsednika Vlade Srbije i na toj funkciji je ostao do 17. marta, kada funkciju vršioca dužnosti premijera preuzima Žarko Korać, ali samo na dva dana, do 18. marta, kada je za predsednika vlade izabran Zoran Živković.

Nebojša Čović je, kao potpredsednik vlade, 12. marta 2003. godine saopštio građanima Srbije da je Zoran Đinđić podlegao povredama.

– Premijer je ranjen u grudi i stomak. Prilikom prijema u Urgentni centar konstatovano je da je bez pulsa, pritiska i svesti. Odmah je započeta reanimacija, a zatim i složena hirurška intervencija u kojoj su učestvovale kardiohirurška i ekipa stručnjaka za abdomen – rekao je Čović pred kamerama, u prisustvu svih članova vlade.

Zatim je saopštio odluku vlade da vršiocu dužnosti predsednika Republike Srbije uputi zahtev da uvede vanredno stanje u zemlji „jer su ubistvom premijera ugroženi bezbednost i ustavni poredak, sloboda građana i rad državnih organa”.

– Atentat na premijera Đinđića je kriminalno delo i potpuno jasan pokušaj onih koji su i prethodnih godina ubistvima pokušavali da zaustave razvoj Srbije i njenu demokratizaciju, da promene tok istorije i Srbiju ponovo izoluju i pretvore u carstvo grupa kriminalaca. Način izvršenja ovog atentata je poznat i usledio je posredno posle pokušaja atentata na autoputu. U međuvremenu, pokrenuta je opsežna istraga u zemlji i inostranstvu koja je ovih dana rezultirala hapšenjima. Današnji atentat se ne može sagledati izvan konteksta ovih događaja. Vlada Republike Srbije učiniće sve što je u njenoj moći da zaštiti mir i demokratski poredak u Srbiji – glasilo je saopštenje vlade koje je pročitao Nebojša Čović 12. marta posle podne.

Pismo Milorada Ulemeka Legije, osuđenog na 40 godina zatvora za atentat, koje se navodi u krivičnoj prijavi protiv Nebojše Čovića i Velimira Ilića, samo je dva-tri puta uzgred spomenuto na suđenju optuženima za ubistvo premijera, ali tom pismu sudsko veće nije pridavalo naročitu pažnju.