Stereotip

Proširenje Evropske unije na Rumuniju i Bugarsku naše komšije na istočnim granicama dočekale su, razumljivo, sa oduševljenjem, dok su države nastale na tlu nekadašnje SFRJ to pozdravile sa simpatijama, ali i gorčinom (sa izuzetkom Slovenije). Bez obzira na to što su sve eksju države još pre 17 godina imale viši standard čak i od današnjeg standarda novih EU zvezda, one još tavore u čekaonici Evrope, a da im ni u perspektivi nije poznato kada će se pridružiti porodici EU država.

EU je ovim proširenjem teritorijalno povezala nordijski sever sa Grčkom, na krajnjem jugu. I eto "sanitarnog kordona" prema Rusiji i zemljama Evroazije, uz oivičavanje celog područja "zapadnog Balkana". Na stilizovanoj geografskoj karti koja od 1. januara krasi menjačnice nove EU, Evropa je nacrtana kao da se na reci Kupi završava civilizacija oličena lepim gradovima i istorijskim spomenicima, dok su južno od te zone ucrtane samo planine, oblaci i poneki pastir koji čuva ovce. Mapa na kojoj je Srbija i bukvalno izbrisana sa karte sveta nije samo netačna, nego i uvredljiva. Možemo da se tešimo da je takva slika "zapadnog Balkana" u glavi nekih Evropljana plod deset godina ratova, sankcija i naopake politike vlastodršca koji je vojsku, nasilje, medije, kriminal i rat pretvorio u oruđe za postizanje pogrešnih ciljeva. Srbija je pre šest godina završila sa Miloševićem, a tok aktuelne političke kampanje za parlamentarne izbore pokazuje da ne odustaje od evropskih reformi i da ne želi da iko u njeno ime radi šta mu se ćefne.

Nema sumnje da će Srbiju na putu ka oslobađanju od stereotipa vrebati nove neprijatne istine, sudbonosne odluke i krize. Putarina ka Evropskoj uniji na nekim deonicama je više nego paprena. To dokazuje slovenački primer – Slovenija je, grabeći ka EU, morala da proguta teritorijalno nepovoljni "španski kompromis", pa je posle Solanine intervencije prevremeno otvorila svoje tržište nekretnina za građane "stare EU"; Bugarska je, tik uoči ulaska u EU, iz "bezbednosnih razloga" morala da zatvori dva reaktora ozloglašene nuklearne elektrane Kozloduj; gotovo sve "nove" EU države suočene su sa zahtevom "stare Evrope" da otvore tržište za slobodan protok njihove robe i da progutaju ograničenje slobodnog protoka "nove" radne snage.

Srbija će morati da se uhvati u koštac sa uslovima koje kandidatima za članstvo u "elitnom klubu" nameće EU. Verovatno neće nedostajati oni koji će se naći u iskušenju da EU okrenu leđa, a Srbiju vrate u izolacionizam i bedu. Možda ne bilo nije zgoreg da političari koji će odlučivati o našoj sudbini imaju pred očima izreku Rajnholda Nibura, jednog od očeva realističke teorije međunarodnih odnosa: "Bože, daj nam snage da prihvatimo stvari koje ne možemo da menjamo, hrabrosti da promenimo one stvari koje možemo i mudrosti da otkrijemo razliku između njih".