Стереотип

Проширење Европске уније на Румунију и Бугарску наше комшије на источним границама дочекале су, разумљиво, са одушевљењем, док су државе настале на тлу некадашње СФРЈ то поздравиле са симпатијама, али и горчином (са изузетком Словеније). Без обзира на то што су све ексју државе још пре 17 година имале виши стандард чак и од данашњег стандарда нових ЕУ звезда, оне још таворе у чекаоници Европе, а да им ни у перспективи није познато када ће се придружити породици ЕУ држава.

ЕУ је овим проширењем територијално повезала нордијски север са Грчком, на крајњем југу. И ето "санитарног кордона" према Русији и земљама Евроазије, уз оивичавање целог подручја "западног Балкана". На стилизованој географској карти која од 1. јануара краси мењачнице нове ЕУ, Европа је нацртана као да се на реци Купи завршава цивилизација оличена лепим градовима и историјским споменицима, док су јужно од те зоне уцртане само планине, облаци и понеки пастир који чува овце. Мапа на којој је Србија и буквално избрисана са карте света није само нетачна, него и увредљива. Можемо да се тешимо да је таква слика "западног Балкана" у глави неких Европљана плод десет година ратова, санкција и наопаке политике властодршца који је војску, насиље, медије, криминал и рат претворио у оруђе за постизање погрешних циљева. Србија је пре шест година завршила са Милошевићем, а ток актуелне политичке кампање за парламентарне изборе показује да не одустаје од европских реформи и да не жели да ико у њено име ради шта му се ћефне.

Нема сумње да ће Србију на путу ка ослобађању од стереотипа вребати нове непријатне истине, судбоносне одлуке и кризе. Путарина ка Европској унији на неким деоницама је више него папрена. То доказује словеначки пример – Словенија је, грабећи ка ЕУ, морала да прогута територијално неповољни "шпански компромис", па је после Соланине интервенције превремено отворила своје тржиште некретнина за грађане "старе ЕУ"; Бугарска је, тик уочи уласка у ЕУ, из "безбедносних разлога" морала да затвори два реактора озлоглашене нуклеарне електране Козлодуј; готово све "нове" ЕУ државе суочене су са захтевом "старе Европе" да отворе тржиште за слободан проток њихове робе и да прогутају ограничење слободног протока "нове" радне снаге.

Србија ће морати да се ухвати у коштац са условима које кандидатима за чланство у "елитном клубу" намеће ЕУ. Вероватно неће недостајати они који ће се наћи у искушењу да ЕУ окрену леђа, а Србију врате у изолационизам и беду. Можда не било није згорег да политичари који ће одлучивати о нашој судбини имају пред очима изреку Рајнхолда Нибура, једног од очева реалистичке теорије међународних односа: "Боже, дај нам снаге да прихватимо ствари које не можемо да мењамо, храбрости да променимо оне ствари које можемо и мудрости да откријемо разлику између њих".