Tviteranje

Pojedini ministri i vladini službenici kao da su pred kraj mandata oboleli od sindroma podvojene ličnosti. Kao pravi magovi karaoke politike smislili su kako da odrade „ono što se mora” a da im ne padne rejting uoči izbora.

Kratko rečeno, prema vladi u kojoj sede počeli su da se odnose kao prema zloj maćehi koja ih nikada nije volela kao svoju decu, pa je sada sasvim normalno što tu staricu na izdisaju lošijom smatraju oni nego opozicija.

Tako je ministar odbrane Dragan Šutanovac pre neki dan na svom Tviter profilu napisao: „Potpredsednik Tačijeve vlade Slobodan Petrović primao je i platu iz budžeta Srbije do avgusta, jer je bio portir u Sportskom centru ’Boro i Ramiz’! Pa, dokle više!?”.

Posle prvog šoka da je Petrović bio portir i da ga zbog toga što je 1999. godine izgubio to radno mesto u Prištini 11 godina plaća Srbija, veći problem je što iz ovog tvita vrišti ogoljena ministrova računica da će većina poreskih obveznika poludeti zbog toga što plaća Tačijevog ministra i da se niko neće zapitati a za šta plaća našeg ministra.

A nije ministar Šutanovac jedini. Oliver Dulić koji je „Čistačica” na Fejsbuku čisti nepravde na internetu umesto na vladi. O Mlađanu Dinkiću da i ne govorimo. A tu je i ministar policije Ivica Dačić, koji verbalno brani Srbe na Kosovu, a na sednicama vlade sa svim svojim drugovima glasa za uredbe protiv kojih ti isti Srbi drže barikade na severu.

Čak se i ministar Goran Bogdanović, koji gleda da se što manje vidi, pred kraj mandata dosetio da reformiše i prečešlja državne institucije na Kosmetu i da kao Betmen zaustavi onaj „kaunter” koji nas na sajtu „Koliko košta Kosovo” svakog sekunda opominje koliko našeg novca nestaje u toj „crnoj rupi”.

A šefica vladajuće koalicije samo mesec-dva pre novog odlučivanja o statusu kandidata i nekoliko meseci više pre izbora u skupštini postavlja pitanje nadležnim institucijama da li ispituju koliko Srbiju koštaju oni političari koji na Kosovu zarađuju pare. Kao da u „nadležnim institucijama” sedi opozicija. I kao da se od boravka Angele Merkel u Beogradu pare zarađuju samo u srpskim opštinama na Kosovu.

Pošto su ministri u ovih nekoliko dana postavili sva suštinska pitanja, ostaje još samo nedoumica: zašto to ne uradiše tamo gde je trebalo i koju godinu ranije. Ili se, možda, žale nama koji smo od njih očekivali da probleme rešavaju umesto što ih nabrajaju. Doduše, ispada da nisu baš ni imali priliku. Od jula 2008. godine, kada je formirana ova vlada, pa do danas, od 576 sednica 402 su bile telefonske! Znači da su se za tri i po godine samo oko 170 puta svi zajedno pogledali u oči.

Hajde, na stranu što tada nikome nije palo na pamet da potegne pitanje zašto plaćaju sve „Slobodane Petroviće” koje ne treba da plaćaju, ali je vrhunac cinizma što na kraju mandata upravo oni javno postavljaju pitanje: „Pa, dokle više?!”