Škola

U poslednje vreme čitam u srpskoj elektronskoj štampi, o barem zasada, utopijskim planovima našeg ministarstva za obrazovanje da pređu na jednosmenu nastavu. Ako zaboravimo na najosnovnije probleme kao što su nedostatak školskog prostora i novčanih sredstava za izgradnju novih škola, pitam se da li su se naši stručnjaci za obrazovanje (ili edukatori, kako su pogrdno nazvani) istinski raspitali i dobro razmislili o prednostima i nedostacima takvog sistema i da li je to primaran problem koji treba rešiti.

Japanske škole su jednosmene, a to znači da nastava počinje oko 8:30, a završava se, u zavisnosti od uzrasta i dodatnih aktivnosti, između 14 i 20 časova. Državne škole imaju petodnevnu radnu nedelju, dok mnoge privatne škole održavaju nastavu i subotom kako bi što bolje pripremili đake za prijemne ispite koji slede posle niže i (ili) više srednje škole.

U nižoj i višoj srednjoj školi, koja svaka traje po tri godine, veliki broj dece se učlani u neku od raznovrsnih sekciji.U nižoj srednjoj školi te se sekcije završavaju oko 18 časova, a u višoj srednjoj školi oko 20 časova. Sekcije nisu obavezne, ali je svima jasno da je bez učešća u njima teško pronaći društvo i stvoriti kontakte. U sekcijama se deca uče opšteprihvaćenim normama ponašanja i svim rigoroznim pravilima japanske hijerarhije.

Subotom se sekcije održavaju u prepodnevnim časovima, a nedeljom su međuškolska takmičenja. Nije za čuđenje da je svaki dan isplaniran do detalja i da na početku svake školske godine, škole daju brižljivo pripremljen raspored aktivnosti za celu narednu godinu.

Dejan je u prvom razredu više srednje škole, što je drugi gimnazije po našem. Svako jutro kreće u školu oko osam da bi stigao na vreme na prvi čas koji počinje u pola devet. Kašnjenje, čak i od desetak sekundi, povlači za sobom neopravdan čas. Dejan se vrati kući oko pet, ako se nigde ne zadržava. On spada u manji broj dece koji se nije učlanio u neki od školskih klubova i sekcija, koje počinju odmah nakon završetka nastave.

Đaci u Japanu ručaju u školi. Prvih devet godina deca imaju obezbeđen topli ručak (tkzv. KJUŠOKU) spremljen u specijalizovanim kantinama. Svakog prvog u mesecu roditeljima stigne deteljan opis jela, sastojaka i hranljivih vrednosti svih obroka. U višoj srednjoj školi đaci nose u školu, kod kuće pripremljen ili kupljen zapakovan ručak, tkzv. OBENTO.

Tri puta nedeljno naš sin ide posle škole na plivanje, a jednom na klavir. Kad uradi domaće zadatke i pripremi se za testove koje ima svakih par nedelja, često i preko vikenda da im ne bi oduzimali od nastave, Dejanu zapravo ostane vrlo malo vremena da radi ono što voli, a nema direktne veze sa školskim obavezama. Večernji izlasci su za srednjoškolce ovde mislena imenica.

Pre nekoliko meseci su se šesnaestogodišnjaci iz Dejanove škole sakupili u parku posle školskog festivala i ostali do 9 uveče. Jedan se dečko povredio svojom nepažnjom i posle toga je sledilo dugačko objašnjenje zašto je opasno izlaziti uveče, a na roditelje se apelovalo da budu strožiji prema deci. Deca se skupljaju ponekad kad su slobodna preko vikenda, ali nikad posle osam uveče.

Dejan je u Japanu netipičan srednjoškolac jer spava oko sedam časova dnevno. Japanski srednjoškolci, koji su članovi sekcija ili klubova i ispunjavaju sve školske obaveze, oduzimaju od spavanja kako bi postigli sve što se očekuje od njih i ne spavaju duže od 3-4 sata dnevno. Mnogi su hronično neispavani i nije nimalo neobična slika da vidite japanske srednjoškolce da bukvalno spavaju za vreme časova. To je potpuno prihvatljivo, jer se zna da deca to ne rade iz lenjosti ili nepoštovanja, već je to neminovan ishod takvog životnog tempa.

Svega nekoliko puta sam čula od roditelja da misle da je japanski sistem školstva vrlo zahtevan i da su deca pretrpana obavezama. Uglavnom roditelji talentovanije dece misle da ovakav sistem onemogućava nadarenoj deci da se razvijaju slobodno.
 

nogi Japanci koje poznajem, a koji su iskusili život u Evropi ili Americi su začuđeni koliko slobodnog vremena imaju tamošnji srednjoškolci. Japanska logika je jednostavna: zaokupirati srednjoškolce što više kako im ne bi ostalo vremena za slobodno razmišljanje. Japanci misle da je slobodno vreme izvor mnogih nevolja i svojski se trude da zaposle decu, ponekad toliko da su na ivici iznemoglosti. Besposleni mladi često pronalaze utočište u narkoticima i kriminalu, a Japanci se maksimalno trude da smanje takve prilike i mogućnosti. Uostalom, kako reče Šekspir : ''Besposlenost je opasno zanimanje..''.

Japanci su uvek učili od pametnih.

Iako su Dejan i njegove dve starije sestre prošli kroz sve rigoroznosti japanskog školskog sistema, ne bih mogla sa sigurnošću da tvrdim da je ovakav sistem dobar ili loš. Svaka se slika može gledati iz više uglova. Kao majka koja brine da joj se deca ne priklone porocima, školovanje u Japanu omogućava roditeljima da se opuste po tom pitanju. Droga, alkohol i kriminal nisu na vrhu liste mojih briga ovde. Mnogo su veće brige da li će dete uspeti da se upiše u pristojnu školu, da li će uspeti da se izbori sa konstantnom presijom da ispuni sve obaveze koje se od njega očekuju i da li će uspeti da se uklopi u društvo u kom pojedinac nije bitan, već samo njegova sposobnost koja će pomoći grupi da ojača.

Ne znam da li su naši stručnjaci za obrazovanje i reformu školstva uložili dovoljno vremena, volje, istrajnosti i razumevanja u rešavanju problema nepoštovanja nastavnika, maltertiranja vršnjaka, nasilju u školama i van nje, izboru gradiva i prikladnih udžbenika, kao i izboru dobrih nastavnika.

Ja se samo nadam da ti stručnjaci neće doneti zaključke na brzinu i pod nečijim uticajem sa strane i da će dobro razmotriti sve dobre i loše strane raznih sistema i opredeliti se za najoptimalniju varijantu koja će najbolje odgovarati našoj kulturi i našim potrebama, kako generacije mladih ne bi bile neuspeo rezultat pogrešnog eksperimenta.

P.S. Ograđujem se od uopštavnja bilo koje vrste. U zemlji od oko 125 miliona stanovnika, sigurno ima svakakvih škola i srednjoškolaca. Mi živimo u Cukubi, univerzitetskom i naučnom gradu koji je netipičan po mnogo čemu, a po pitanju obrazovanja i školstva veoma ambiciozan.