Sazna se, kad-tad

Svet je, reklo bi se, izbio na loš glas. U medijima mu je mahom namenjena uloga negativca: "iz njega" dolaze ratovi, ekstremizam, boleštine, prekomernost siromašenja jednih i bogaćenja drugih, gubljenje osobenosti, nametanje jednoličnosti. Kao da bi svima bilo bolje da sveta – nema.
Globalna odbojnost je, pri tome, najviše usmerena protiv najmoćnijeg aktera – SAD. Supersila i daje povode za to. Ne poštuje internacionalno pravo koje zabranjuje oružane napade – bez mandata Saveta bezbednosti UN – na druge zemlje, ne priznaje nad sobom Međunarodni krivični sud, niti ratifikuje sporazum o smanjenju emitovanju gasova za koje se smatra da doprinose klimatskim lomovima, izvršava smrtne kazne…

Ostaje, međutim, prilično nezapaženo da američka zastranjivanja često otkrivaju – sami Amerikanci. Oni su obelodanili: iživljavanja sopstvenih stražara nad uhapšenicima u zatvoru Abu Graib u Iraku; odgovornost pripadnika svoje vojske za masakr nad 24 nemoćna Iračanina u Haditi; da je šef Pentagona načinio grube previde u planiranju rata u Iraku zbog kojih treba da podnese ostavku, što je najzad nedavno i uradio; da nije tačna tvrdnja Vašingtona da se Irak snabdevao nuklearnim materijalom u Nigeru; niz zloupotreba položaja i lobiranja, što je dovelo do niza odlazaka s položaja i istražnih postupaka; sadržaj tajnog predsedničkog dekreta o prisluškivanju sunarodnika; postojanje tajnih zatvora CIA u inostranstvu; potplaćivanja novinara; sporno prebrojavanje biračkih glasova; seksualno zastranjivanje više sveštenika zbog čega je Katolička crkva primorana na kadrovske rezove i isplatu odštete; tragičnu neblagovremenost u zbrinjavanju stanovnika Nju Orleansa postradalih u naletu uragana; precizne nalaze o ogrešenju njihovih političara o činjenice; sadržaj niza "strogo poverljivih" dokumenata; pa i da je potpredsednik sačmom ranio druga dok su lovili ptice; i da je "brza hrana" doprinela nacionalnoj epidemiji gojaznosti. Kao što su svojevremeno obznanili i skandale koji su doveli do ostavke predsednika Ričarda Niksona i parlamentarnog suđenja Bilu Klintonu.

Prozivka na odgovornost nije, po pravilu, ni kolektivna ni komandna. Svedena je na pojedinačni "izuzetak od pravila". Ali, doprinosi da se kad-tad sazna više o često zakulisnim oblicima i svakodnevice i vanrednih okolnosti.

Amerikanci umeju da pronađu put do stvari koje se zvanično skrivaju od javnosti. Gotovo neprestano im radi neki od otkrivačkih poriva – savest, profesionalna radoznalost i čast, stranačka strast, drugačije shvaćeni patriotizam, osveta arogantnim šefovima, potreba za napredovanjem u službi, senzacionalistički instinkt, postojanje propisa o dostupnosti dokumenata državnih organa, spoj privatnog i javnog interesa – koji razbije kod tajni iz hiperprodukcije "strogo pov.".

Dok pokazuje slabosti u spoljnom ispoljavanju svoje moći, Amerika iskazuje moć – u otkrivanju sopstvenih, unutrašnjih, slabosti. Po takvom spoju mane i vrline odudara od mnogih.

Ankete pokazuju da se širi "antiamerikanizam", zbog ispoljenih jednostranosti Vašingtona na svetskoj sceni. Ovakva kritika ne bi ni morala da i sama zapada u jednostranost, pa da zanemari vrednost "amerikanizma" – razvijenog kritičkog istraživanja, naročito postupaka nosilaca javnih funkcija.